Београд на води, а Сирона у Будимпешти

Ниш – Недавно обновљена идеја о изградњи „Београда на води” многе је повела у блиску прошлост када је о овом значајном пројекту већ било речи, али је, као и многе ствари у Србији, на самом почетку застао. Пре само неколико година у Београду је било уживање видети, али и крстарити Дунавом прелепим бродом „Сирона”. Овај брод, који је у српску престоницу стигао после приватизације предузећа „Путник” и до лета 2010. године био украс Београда, данас више није у нашој земљи. Чудним одлукама, „Сирона” је буквално приморана да напусти наш главни град.

Док је била у Београду, угостила је много гостију. Поред осталих, скоро сви премијери Србије, министри и стране дипломате били су на „Сирони”. Људи из културног и спортског живота наше земље, Новак Ђоковић са својим гостима, режисер Емир Кустурица с Дијегом Марадоном, једним од најбољих фудбалера свих времена, и многи други проводили су се на две палубе и терасама прелепог брода дужине 70, ширине 8,5 и висине 4,8 метара.

„Путник” је пре више од деценије купила компанија „Јуниворлд холдинг”, чији је власник Американац српског порекла Срба Илић, рођени Нишлија. Обавеза новог власника била је да инвестира 45 милиона долара, од тога чак 29 милиона у бродовима. Према уговору, Илић је требало да за потребе „Путника” довезе у Београд три „дневна брода”, вредна око пет милиона долара, а обавеза је била и да „Путник” добије још два брода за вишедневна (од 7 и 14 дана) крстарења.

Запело је већ на првом степенику, приликом процене вредности „Сироне” – иако је Агенција за приватизацију Србије добила званичну процену вредности брода од у свету познате куће „Дилојт и Туш”, није признала ту процену и раскинула је 2006. године уговор о приватизацији „Путника”, односно са „Јуниворлд холдингом”. Та приватизација је на списку од 24 спорне које по налогу Европске уније треба решити, али не зато што је била незаконита, већ због тога што је поништење приватизације било криминално, како је званично оцењено у комисијама ЕУ. И поред раскида купопродајног уговора, „Сирона”, која је имала дозволу за „боравак” у београдској луци до 2011. године, остала је под Калемегданом.

У другој половини 2010. године, међутим, уследила је права хајка на „Сирону”. И поред свих дозвола које је поседовала, наводно због неплаћене накнаде за водопривредно земљиште, наложено је да се откаже боравак броду у пристаништу у Београду. Чак је преко ноћи уклоњен са пристана и одвезен 20 километара узводно уз Саву. Компанија у чијем је саставу била донела је једину могућу одлуку – да „Сирону” пребаци тамо где много боље схватају значај речног крстарења и туризма – у Мађарску.

Данас је „Сирона” један од преко стотину бродова који крстаре Дунавом у Будимпешти и око ње. У главном граду Мађарске од туризма се годишње приходује пет милијарди евра, а од речног више од половине тог новца, испричао нам је Петер Гомори, који је пуну деценију и по био директор представништва Туристичке организације Мађарске у Њујорку.

– По званичној статистици око 92 одсто свих гостију и посетилаца Будимпеште оде бар на једно крстарење Дунавом, јер се са реке најбоље може видети град и његова културноисторијска баштина. Велики број туриста обавезно крстари Дунавом уз ручак или вечеру и богат музички програм – рекао нам је Петер Гомори.

Јожеф Имре, капетан „Сироне”, истиче да је овај брод најлепши и међу пет најлуксузнијих у Будимпешти. Са разлогом га заову и „Краљица Будимпеште”.

– Од првих дана пролећа до касне јесени, понекад и у зимском периоду, када су повољни временски услови, дневно „Сироном” Дунавом крстари и по неколико стотина туриста. Током 2013. године организовали смо на стотине тура и приредили пријатан боравак за више од 40.000 гостију Будимпеште.

Због овога што нам је речено у главном граду Мађарске мора се хитно пронаћи одговор на неизбежно питање зашто „Сирона” није лепотица Београда већ Будимпеште.

За крај, није на одмет рећи још једну доста поражавајућу чињеницу – Србија је једина подунавска земља која нема своју компанију за речно крстарење.