Избори баш због реформи

Пословично обазриви економисти подељени су у процени шта српска економија може очекивати од најављених ванредних парламентарних избора. За једне су непотребно губљење времена, нова неизвесност, па чак и јасна порука да се одустаје од неопходних реформи. Други сматрају да би било боље без ванредних избора, али кад су већ ту, надају се да нас неће скупо коштати и да ће убрзати неопходне промене.

Преовлађује став да би избори били од користи ако би донели нову владу, „с јачим мандатом и већим легитимитетом”, која би имала мање коалиционих партнера и чији интереси не би били толико супротстављени да још једном одложе неизбежне промене, колико год биле непријатне.

Стојан Стаменковић, координатор пројекта месечника ,,Макроекономске анализе и трендови” Економског института указује да се код нас још није десило да су избори прошли без озбиљних, по правилу лоших последица по привреду. Губитак драгоценог времена је сасвим известан.

– Једина компензација за тај губитак времена могло би да буде формирање монолитније владе од досадашње, која би била бржа и ефикаснија у спровођењу неопходних реформи – сматра Стаменковић. – Делегације Међународног монетарног фонда доћи ће у фебруару, али ће разговори о аранжману бити одложени за време после формирања нове владе. То није добро, јер је аранжман добар сигнал за кредиторе и инвеститоре, односно за нама неопходан прилив капитала.

Избори коштају, подсећа наш саговорник, тај трошак можда неће повећати буџетски дефицит, али ће сигурно бити потрошена нека сума из предвиђених резерви.

– Најављено је да ће нова влада бити формирана у мају. Док се оснује Скупштина, осмисле и утврде предлози кључних реформских закона, као што је закон о раду, због чијег одлагања је министар привреде Радуловић поднео оставку, њихово усвајање се може очекивати тек крајем првог полугођа – каже Стаменковић. – Завршетак реструктурирања 153 предузећа и приватизација 615 још неприватизованих фирми, такође ће бити одложена за још пола године. Прво полугође ове године за реформе је изгубљено. Хоће ли нова влада надокнадити тај губитак, показаће време. Много зависи од тога који ће људи бити министри привреде и финансија. Премијер не пише законе.

 За Милојка Арсића, одговорног уредника ,,Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке (ФРЕН), добра страна избора је у томе што пружају могућност да се реформе убрзају. Добро је и што ће кампања кратко трајати, као што би било добро и да се влада брзо формира.

– Ако би се потом потписао споразум са ММФ, то би знатно повећало шансе да реформе буду спроведене – сматра Арсић. – Реформама би погодовало да нова влада има мањи број странака и да утицај мањих странака не буде толико велики да укочи реформе.

Љубомир Маџар, члан Академије економских наука, каже да је морао баш да се напрегне да нађе нешто позитивно у превременим изборима. Није много тога нашао, додаје, осим могућности да у новој влади буде ,,мање рогова у врећи”. Претпоставља да се на то циља. ,,Јер, чему избори ако су, како су изјављивали, били сложни и успешни?” Сваки избори за привреду значе неизвесност, а ванредни нарочито. Како за домаће, тако и за стране инвеститоре. Могућ је пад рејтинга земље и повећање камата за будуће задуживање.

– Позитивно би могло бити да добијемо једну странку у влади која ће бити знатно јача него до сада, која ће бити доминантна и себи моћи да дозволи луксуз да повлачи драстичне, тешке и политички болне потезе. Без тога нема изласка из ове кризе у којој се привреда Србије налази – тврди је Маџар.

Економски аналитичар Саша Ђоговић у ванредним парламентарним изборима види одлагање реформе, чиме се повећава цена за излазак из кризе.

,,Очигледно је да су са овим изборима одложене реформе, које су дуго најављиване у јавном сектору, где имамо значајан вишак запослених”, изјавио је Ђоговић Бети. Овај сарадник Института за тржишна истраживања (ИЗИТ) сматра да је изгубљено нових шест месеци због избора и периода за формирање владе. Одлагање решавања проблема предузећа у реструктурирању у планираном року, до краја јуна ове године, свакако ће изазвати одређене притиске на буџет Србије, јер ће се наставити издвајање новца за та предузећа од којих велики део „вегетира”, рекао је он.

Уз оцену да свако одлагање реформи повећава цену за излазак из кризе, јер је статус кво неодржив, он је истакао да ће до реформи кад-тад морати да дође, јер ће економска ситуација натерати оне који су на власти да покрену реформе чак и у случају да не буде политичке воље. „Суштински реформски заокрети мораће да дођу кад-тад, јер економска ситуација ће диктирати, ако не буде ове године, то ће у сваком случају морати да буде идуће године, али онда ћемо, верујем, плаћати вишу цену за те заокрете него што је то сада случај”, рекао је Саша Ђоговић.

Владимир Круљ, виши саветник у консултантској кући „Креаб и Гавин Андерсон” у Бриселу, очекује да расписивање ванредних избора овом приликом неће зауставити реформе, као што је то био случај протеклих година и деценија, продубити буџетски дефицит и повећати јавну потрошњу због удварања бирачима.

– Корист од ванредних избора био би чврст и потпун мандат најјаче странке, што ће омогућити реформску политику, не само у економије, већ и у другим областима – сматра Круљ. – Нови мандат би омогућио и уклањање политичке тензије, која је постојала у досадашњој коалицији, настале због политичког договора који није реално осликавао политичку снагу чланица. Нова влада ће највероватније моћи несметано да ради без сталног притиска политичке јавности за новим изборима, имаће стабилну подршку у парламенту, и самим тим простор да спроводи потребне реформе, чак и оне које су непопуларне.

Ванредни избори овога пута носе реалну наду да ће нам бити боље, уверен је Круљ.