На трагу фирентинских генија

Специјално за "Политику"
Фиренца – Култури нису довољне цркве и палате, нити пак велике изложбе. Култура се не задовољава када је окачена на зиду или затворена у библиотеци. Култура се мора гајити, хранити, и мора јој се омогућити да расте. Фиренца, која "културни занат" носи у крви вековима, схватила је да славну прошлост не може само да посматра у огледалу. Не одустајући од своје вокације, уместо трансформације у историјску витрину, Фиренца почиње да разбија структуру града-музеја. Најновија догађања на фирентинској културној сцени иду у том правцу.

Мултидисциплинарна манифестација "Фирентински геније" почела је средином маја. Велика мајска "феста", трећа по реду, богата културним догађајима, заузела је читав град у намери да достојно представи својим грађанима и многобројним туристима фирентинске и тосканске "гене" прошлости и садашњости: ренесансне уметнике, као и значајне ствараоце нашег времена. Из крцатог календара изненађења из области уметности, књижевности, моде, филма и музике издвајамо само неке.

Путовање кроз векове

Чудесно путовање кроз векове почиње са Дантеом. Омаж поети Алигијерију окупио је многе знатижељнике и поклонике културе. У срцу Фиренце, на трговима и уским уличицама више од сто личности из света спектакла, спорта, политике, економије и културе, опробали су се у читању стихова из Дантеове "Божанствене комедије".

Италијански кантаутор Капосела одлучио је, пак, да у Галерији "Академија", у сали у којој се налази мермерна статуа Микеланђеловог Давида, представи песника Микеланђела. Микеланђело је говорио да је из камена ископавао статуе које су већ биле тамо, као и да је у перу већ било оно што је написао. Тако је и Капосела, из осам Микеланђелових сонета "Риме" извукао музику која је вековима текла између стихова великог вајара, сликара и архитекте.

Одржана је и смотра филмова посвећена режисеру Франку Зефирелију. Ретроспектива најпознатијих ауторових филмова ("Чај са Мусолинијем", "Исус из Назарета", "Калас фор евер"...) употпуњена је изложбом костима, које су носили главни глумци у филмовима фирентинског режисера.

Пажњу је побудила и прва изложба посвећена великом, али мало познатом фирентинском вајару из XV века, Дезидерију да Сетињано, коју је организовао Народни музеј Барђело у сарадњи са Лувром и вашингтонском Националном галеријом уметности. Изложба "Дезидерио да Сетињано – Откриће љупкости у ренесансној скулптури", илуструје један од највиших тренутака тосканске скулптуре после Гибертија, Донатела и Луке дела Робије, доказујући да је овај чудесни учитељ перфекције неспорни протагониста "нежног стила" (stile dolce).

У пуном фирентинском кватроченту, Дезидеријево дело представља један од највиших стваралачких момената у ренесансном вајарству. Заједно са уметницима своје генерације, Дезидерио се одликује особеним стилом који сједињује сензибилни третман материјала, углавном мермера, дајући мекоћу фигурама али задржавајући снажну изражајност. Као Донатело, чак и више од њега, Дезидерио је, у обради мермера – нарочито у изради рељефа "stiacciato" – достигао савршенство.

Кураторка и директорка Музеја Беатриче Паолоци Строци истакла је значај Дезидерија за следеће генерације уметника: "Леонардов сфумато полази управо од уметникових дела, од чињенице да је Дезидерио обрађивао мермер као восак, дарујући му блесак и светлост".

Виртуозност у резбарењу мермера

Изложба је пружила изузетну прилику да се упозна комплетно Дезидеријево стваралаштво врхунског уметничког квалитета. Прелепи портрети међу којима познати портрет Маријете Строци, као и изванредни рељефи "Мадона са дететом", потврђују Дезидеријеву виртуозност у резбарењу мермера. Поглед остаје на префињеном рељефу "Дечак који се смеје" изванредне финоће и тананости, скоро сликарске. Два ремек-дела, монументалне Дезидеријеве декоративне скулптуре у мермеру, могу се видети у црквама Светог Крста и Св. Лоренца.

Јединствено ремек-дело ренесансне архитектуре, палата Медичи-Рикарди, саграђена средином XV века према пројекту архитекте Микелоција, изванредан је музеј богате архитектонске игре, са вредним сликама, фрескама, чудесним салама, капелом, тајанственим ходницима и степеницама, галеријом и вредном библиотеком Рикардијана. Након периода извесне обамрлости и безизражајности, Палата се буди и почиње да гледа у будућност. Захваљујући хај-тех пројектима, кандидује се за мултикултурни и мултимедијални центар. У склопу манифестације представљен је пројекат новог модерног музеја који се, гледајући на езотеричну прошлост, спрема да испитује хај-тех будућност. Пример: потрага за митским тајним пролазом који је у више наврата спасио породицу Медичи од бројних завера. Уз помоћ америчких стручњака, истраживања су отпочела и радари сондирају подруме Палате. Сакривена, ненападна технологија, уносећи свежи дах, почиње да оживљава Палату водећи посетиоце у амбијенте прошлости, садашњости и будућности. Тако се крајем маја свод Галерије на којем је 1685. Лука Ђордано насликао фреску "Апологија породице Медичи", нашао на поду. Посетиоци су имали  јединствену прилику да, у скоро директном контакту са репродукцијом ове барокне фреске у њеној природној величини, изблиза уживају у слици и диве се и најмањим детаљима, упирући поглед надоле.

Специјално за смотру "Фирентински геније", 55 дела великих ренесансних мајстора из XV века, која се већ више од сто година налазе у париском Музеју Жакмар-Андре, "вратила су се кући". Брачни пар, Едуард Андре и Нели Жакмар, као страствени колекционари, куповали су у Италији, нарочито Фиренци, вредна уметничка дела. Напустивши париску кућу-музеј на булевару Осман, врхунска остварења тосканског поднебља красе палату Медичи од 11. маја до 24. јула. Посетиоце на улазу сачекује аутопортрет Нели Жакмар и отвара пут до вредних експоната као што је слика "Св. Ђорђе и аждаја" Паола Учела и Донателов рељеф (бронза) "Мучеништво св. Себастијана".

И, најзад, издвајамо омаж Оријани Фалачи, барду новинарства, чији је страствени и контроверзни однос према родном граду, Фиренци, којој се из Њујорка коначно вратила да би му вечно припала, добро познат. У Палати Медичи, њена мисао, бриљантне репортаже и књиге били су у центру пажње на специјалној вечери под називом "Кад се геније венча са новинарством".