Кварови апарата зауставили прегледе

Када су лекари из дома здравља посаветовали Београђанина К. С. да због проблема са боловима главе треба да уради снимак скенером, његове муке са налажењем установе у којој је могуће што пре обавити преглед потрајале су недељама. У једној болници му је речено да уређај не ради, у другој да се тренутно на апарату мења неки део, а у трећој да ће моћи да дође на ред за неколико месеци.

Схвативши да му лутање од лекара до лекара неће помоћи у постављању дијагнозе, овај пацијент је одлучио да снимање обави код приватника.

Још веће муке имају грађани који морају да ураде снимање на магнетној резонанци, јер су листе чекања за ову анализу још веће. У здравственим установама објашњавају да имају муке са честим кваровима, јер су апарати углавном дотрајали. За набавку нових уређаја, у већини случајева, нема довољно новца.

Проблема у овој области има на претек, сматра доцент др Драгош Стојановић, директор КБЦ „Земун”, наглашавајући да велики број пацијената захтева и велики број прегледа.

– Апарати су стари, а када се покваре, делови за њихову поправку су скупи. Проблем је што за неке уређаје не могу да се нађу делови, јер су одавно изашли из употребе. А у неким ситуацијама немоћни смо због недостатка новца, јер готово за исте паре колико треба издвојити за поправку, може да се купи нов апарат. Пре три године само за цев за поправку скенера требало је издвојити око 70.000 евра – додаје др Стојановић.

Веома је важно да се ради редовно сервисирање и одржавање апарата, сматра доцент др Зоран Радојичић, директор Универзитетске дечје клинике, објашњавајући да је то скупо, а да су цене директно пропорционалне ценама уређаја и прегледа у богатим земљама.

– Прегледи код нас су знатно јефтинији и ту одмах настаје проблем у економској одрживости целе приче. Најбољи сервисни уговори коштају око пет одсто вредности апарата, што је, на пример, на годишњем нивоу око 80.000 евра за наш апарат магнетне резонанце. Ако имате такав уговор, сервисер се обавезује да ће апарат радити 95 одсто времена, то јест да ће кварови бити брзо отклоњени и без додатних трошкова. Ако би поредили са аутомобилом, тај тип осигурања је сличан каско осигурању. Можда би било финансијски најповољније ако би се ти сервисни уговори договарали на нивоу државе за све или велики број скупих апарата високе технологије – каже др Радојичић.

У Институту за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић” кажу да код њих магнетна резонанца прошле године није радила 20 дана због набавке једног дела.

– КБЦ „Др Драгиша Мишовић ” располаже са више од хиљаду исправних и неколико десетина медицинских апарата који се тренутно налазе у овлашћеним сервисима ради поправке или редовног сервиса. Због динамике посла, то јест преоптерећености одређених дијагностичких служби, најчешће се кваре ултразвучни, ЕКГ и холтер уређаји, као и пратећа опрема у Служби за радиолошку дијагностику.

Успевамо да сведемо кварове на минимум, а у складу са процедурама покварене апарате поправимо у што краћем року – тврде у КБЦ „Др Драгиша Мишовић”.

У КБЦ „Бежанијска коса”, установи у којој је протеклих година било доста проблема због кварова магнетних резонанци и скенера, до закључења броја руководиоци нису дали објашњење редакцији нашег листа да ли је дошло до побољшања стања у овој области.

Зачарани круг

Прошле године се догодило да у једном тренутку ниједан од пет гастроскопа у КБЦ „Бежанијска коса” није радио, а др Драган Цветић, анестезиолог ове куће и председник Синдиката лекара и фармацеута, напомиње да због свега што се дешава у Србији није ни чудо што је здравство оцењено као најгоре у Европи.

„Стари апарати се због недостатка новца не сервисирају на време и онда се улази у зачарани круг из ког се тешко излази. У КБЦ ’Бежанијска коса’, на пример, скенер већ дуже време не ради” каже др Цветић.