„Ролекс” за гувернера

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Он је био скоро на врхунцу политичке каријере – изабран је за гувернера, али је помињан и за још више место, оно у Вашингтону. Она је његова животна сапутница која је постала прва дама једне од најстаријих федералних држава.

Као републиканац залагао се за традиционалне вредности: буџетску штедњу и обуздавање домета федералне државе. Зато није био мало изненађен кад га је по рамену потапшала њена рука – у виду агената Еф-Би-Аја.

Трећи лик из ове приче је бизнисмен на челу компаније која производи витаминске и друге додатке за које се у рекламама тврди да су лековити, али нису лекови па због тога ни у надлежности Федералне агенције за храну и лекове (ФДА).

Компанија је управо направила нови медикамент, којем је требало дати ону врсту веродостојности која се не добија класичним маркетингом. Због тога су бизнисмену били неопходни неки важни пријатељи.

Тако су се укрстили путеви доскорашњег гувернера Вирџиније Роберта „Боба” Мекдонела, његове супруге Морин и пословног човека Џонија Вилијамса, чије је пријатељство из рачуна почело 2009. и трајало све до лета прошле године.

Окружни федерални суд у Ричмонду, вирџинијској престоници, недавно је подигао оптужницу против брачног пара Мекдонел у којој се на 43 стране описују кривична дела која је починио, а која се своде на корупцију, злоупотребу службеног положаја зарад личне користи.

Локално тужилаштво је такође водило истрагу, али није подигло своју оптужницу, јер у законима Вирџиније нису предвиђена дела за која их сумњичи федерална правда. Бране се са слободе, али су предали пасоше, пошто им је забрањено да напуштају земљу.

Није овде баш тако ретко да се гувернер неке државе, носилац највише извршне власти у њој, оно што је председник у америчкој унији, ухвати са прстима у тегли с медом. Најсвежији пример је Род Благојевић, који већ робија 14-годишњу казну због покушаја да наплати своје овлашћење да уместо сенатора Барака Обаме, који је постао председник, у Конгрес пошаље замену.

Благојевић је за гувернера Илиноиса биран два пута, с тим што су два његова претходника такође завршила у затвору због корупције.

Од 2000. за исто дело осуђено је укупно осам гувернера, али Мекдонел је први који је за то осумњичен у Вирџинији. Како се перспективни политичар (у прошлој председничкој кампањи био је у ужем избору за потпредседника на изборном листићу Мита Ромнија) упетљао у послове који су највероватније са оне стране закона, а свакако изван граница политичке етике, дуга је и занимљива прича.

Почела је од тога да гувернерска плата од 175.000 долара годишње, три пута већа од просечне плате у добростојећој Вирџинији, није била довољна за стил живота за који су Мекдонелови мислили да треба да воде.

Први проблем је искрсао већ уочи инаугурације: шта да за ту свечаност обуче нова вирџинијска прва дама? Ту бригу је поделила са новим познаником Вилијамсом, који је прилику да се нађе на услузи једва дочекао. Напоменуо је да креатора Оскара де ла Ренту познаје лично и да ће му бити задовољство да јој помогне да за велики догађај буде у одговарајућој тоалети.

Вилијамсова компанија у то време све карте ставља на „анатаблок”, пилулу која витамине комбинује са анатобином, састојком који се добија из дувана, што би требало да буде чаробна формула која умањује тегобе дијабетеса, Алцхајмера и мултипле склерозе. Пошто није у надлежности ФДА, ауторитет треба да му обезбеди потврда неке локалне агенције.

Госпођа Мекдонел обећава да ће мужа убедити да то уради министарство здравља његове владе. Већ следећем приликом испоставља нове захтеве: породици прво треба позајмица да би превазишла тешкоће око финансирања две куће одмаралишта на вирџинијској обали Атлантика.

Вилијамс је опет на услузи: позајмљује наводно са каматом, али не тражи да се трансакција потврди неким папиром.

Онда је проблем венчање гувернерове ћерке: пријатељ бизнисмен обезбеђује поклон од 15.000 долара, којим је плаћена храна за свадбу. У априлу 2011, Вилијамс прву даму води на шопинг излет у Њујорк и потписује рачуне од укупно 19.000 долара – за још две хаљине Оскара де ла Ренте, ципеле Луја Витона и капутић Бергдоф Гудмана.

У августу исте године Морин Мекдонел се диви „ролексу” на Вилијамсовој руци, да би на крају затражила да набави један који ће да поклони мужу. Бизнисмен пристаје.

Било је тога још – по оптужници у укупној вредности од 165.000 долара, од чега је у 75 одсто случајева главни актер госпођа Мекдонел. Али, ствари се споро крећу око „анатаблока”. Секретар за здравље Вирџиније се састаје са Вилијамсом, али није импресиониран чудотворним производом. Гувернер га, међутим, лично рекламира и свугде хвали.

Прва дама учествује на промоцијама, али то није оно што је Вилијамс очекивао. Његов циљ је био да влада финансира истраживање које би пружило научну подлогу за лековитост „анатаблока”, до чега се није стигло.

Агенти Еф-Би-Аја су прво зачепркали по неким мутним берзанским радњама Вилијамсове компаније, и тиме посредно стигли до великих рачуна за поклоне гувернеру. Али били су им потребни докази. Да би себе спасао, Вилијамс прихвата улогу сведока сарадника, што ће се у гувернеровој палати сазнати тек накнадно.

Боб Мекдонел је имао право на само један мандат и почетком јануара дужност је предао изборном победнику, демократи. И он и супруга су се изјаснили да нису криви, а у изјавама за штампу Мекдонел тврди да није починио ниједно кривично дело.

Правници кажу да, иако све упућује на корупцију, доказивање кривице неће бити лако. Бивши гувернер каже да јесте примао поклоне и узимао новац, али да је све било легално и да ништа није обећао заузврат. Зар, уосталом, посао гувернера Вирџиније није да промовише бизнис?

Куповина политичког утицаја у Америци је институционализована: заклоњена је фасадом велике индустрије лобирања. Озакоњен је механизам у коме политичари добијају прилоге за своје кампање (транспарентно, све се евидентира и објављује), док лобисти тим парама обезбеђују да неки закони и решења у њима прођу или не прођу, већ према жељама „интересних група” које заступају, што је мање видљиво.

Ствари су том погледу драстично погоршане после пресуде Врховног суда из 2010, по којој су и корпорације „личности”, чији новац има право на „слободу говора”, што значи да могу да троше неограничено за избор или неизбор неког кандидата (под условом да му паре не дају директно).

Брачни пар Мекдонел у међувремену може да рачуна на срећну околности што у законима Вирџиније кривично дело корупције не постоји. Није био потребан, бар не за високи ниво, јер су готово сви гувернери тамо били богати људи којима нису били неопходни пријатељи попут Џонија Вилијамса.