„Roleks” za guvernera

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – On je bio skoro na vrhuncu političke karijere – izabran je za guvernera, ali je pominjan i za još više mesto, ono u Vašingtonu. Ona je njegova životna saputnica koja je postala prva dama jedne od najstarijih federalnih država.

Kao republikanac zalagao se za tradicionalne vrednosti: budžetsku štednju i obuzdavanje dometa federalne države. Zato nije bio malo iznenađen kad ga je po ramenu potapšala njena ruka – u vidu agenata Ef-Bi-Aja.

Treći lik iz ove priče je biznismen na čelu kompanije koja proizvodi vitaminske i druge dodatke za koje se u reklamama tvrdi da su lekoviti, ali nisu lekovi pa zbog toga ni u nadležnosti Federalne agencije za hranu i lekove (FDA).

Kompanija je upravo napravila novi medikament, kojem je trebalo dati onu vrstu verodostojnosti koja se ne dobija klasičnim marketingom. Zbog toga su biznismenu bili neophodni neki važni prijatelji.

Tako su se ukrstili putevi doskorašnjeg guvernera Virdžinije Roberta „Boba” Mekdonela, njegove supruge Morin i poslovnog čoveka Džonija Vilijamsa, čije je prijateljstvo iz računa počelo 2009. i trajalo sve do leta prošle godine.

Okružni federalni sud u Ričmondu, virdžinijskoj prestonici, nedavno je podigao optužnicu protiv bračnog para Mekdonel u kojoj se na 43 strane opisuju krivična dela koja je počinio, a koja se svode na korupciju, zloupotrebu službenog položaja zarad lične koristi.

Lokalno tužilaštvo je takođe vodilo istragu, ali nije podiglo svoju optužnicu, jer u zakonima Virdžinije nisu predviđena dela za koja ih sumnjiči federalna pravda. Brane se sa slobode, ali su predali pasoše, pošto im je zabranjeno da napuštaju zemlju.

Nije ovde baš tako retko da se guverner neke države, nosilac najviše izvršne vlasti u njoj, ono što je predsednik u američkoj uniji, uhvati sa prstima u tegli s medom. Najsvežiji primer je Rod Blagojević, koji već robija 14-godišnju kaznu zbog pokušaja da naplati svoje ovlašćenje da umesto senatora Baraka Obame, koji je postao predsednik, u Kongres pošalje zamenu.

Blagojević je za guvernera Ilinoisa biran dva puta, s tim što su dva njegova prethodnika takođe završila u zatvoru zbog korupcije.

Od 2000. za isto delo osuđeno je ukupno osam guvernera, ali Mekdonel je prvi koji je za to osumnjičen u Virdžiniji. Kako se perspektivni političar (u prošloj predsedničkoj kampanji bio je u užem izboru za potpredsednika na izbornom listiću Mita Romnija) upetljao u poslove koji su najverovatnije sa one strane zakona, a svakako izvan granica političke etike, duga je i zanimljiva priča.

Počela je od toga da guvernerska plata od 175.000 dolara godišnje, tri puta veća od prosečne plate u dobrostojećoj Virdžiniji, nije bila dovoljna za stil života za koji su Mekdonelovi mislili da treba da vode.

Prvi problem je iskrsao već uoči inauguracije: šta da za tu svečanost obuče nova virdžinijska prva dama? Tu brigu je podelila sa novim poznanikom Vilijamsom, koji je priliku da se nađe na usluzi jedva dočekao. Napomenuo je da kreatora Oskara de la Rentu poznaje lično i da će mu biti zadovoljstvo da joj pomogne da za veliki događaj bude u odgovarajućoj toaleti.

Vilijamsova kompanija u to vreme sve karte stavlja na „anatablok”, pilulu koja vitamine kombinuje sa anatobinom, sastojkom koji se dobija iz duvana, što bi trebalo da bude čarobna formula koja umanjuje tegobe dijabetesa, Alchajmera i multiple skleroze. Pošto nije u nadležnosti FDA, autoritet treba da mu obezbedi potvrda neke lokalne agencije.

Gospođa Mekdonel obećava da će muža ubediti da to uradi ministarstvo zdravlja njegove vlade. Već sledećem prilikom ispostavlja nove zahteve: porodici prvo treba pozajmica da bi prevazišla teškoće oko finansiranja dve kuće odmarališta na virdžinijskoj obali Atlantika.

Vilijams je opet na usluzi: pozajmljuje navodno sa kamatom, ali ne traži da se transakcija potvrdi nekim papirom.

Onda je problem venčanje guvernerove ćerke: prijatelj biznismen obezbeđuje poklon od 15.000 dolara, kojim je plaćena hrana za svadbu. U aprilu 2011, Vilijams prvu damu vodi na šoping izlet u Njujork i potpisuje račune od ukupno 19.000 dolara – za još dve haljine Oskara de la Rente, cipele Luja Vitona i kaputić Bergdof Gudmana.

U avgustu iste godine Morin Mekdonel se divi „roleksu” na Vilijamsovoj ruci, da bi na kraju zatražila da nabavi jedan koji će da pokloni mužu. Biznismen pristaje.

Bilo je toga još – po optužnici u ukupnoj vrednosti od 165.000 dolara, od čega je u 75 odsto slučajeva glavni akter gospođa Mekdonel. Ali, stvari se sporo kreću oko „anatabloka”. Sekretar za zdravlje Virdžinije se sastaje sa Vilijamsom, ali nije impresioniran čudotvornim proizvodom. Guverner ga, međutim, lično reklamira i svugde hvali.

Prva dama učestvuje na promocijama, ali to nije ono što je Vilijams očekivao. Njegov cilj je bio da vlada finansira istraživanje koje bi pružilo naučnu podlogu za lekovitost „anatabloka”, do čega se nije stiglo.

Agenti Ef-Bi-Aja su prvo začeprkali po nekim mutnim berzanskim radnjama Vilijamsove kompanije, i time posredno stigli do velikih računa za poklone guverneru. Ali bili su im potrebni dokazi. Da bi sebe spasao, Vilijams prihvata ulogu svedoka saradnika, što će se u guvernerovoj palati saznati tek naknadno.

Bob Mekdonel je imao pravo na samo jedan mandat i početkom januara dužnost je predao izbornom pobedniku, demokrati. I on i supruga su se izjasnili da nisu krivi, a u izjavama za štampu Mekdonel tvrdi da nije počinio nijedno krivično delo.

Pravnici kažu da, iako sve upućuje na korupciju, dokazivanje krivice neće biti lako. Bivši guverner kaže da jeste primao poklone i uzimao novac, ali da je sve bilo legalno i da ništa nije obećao zauzvrat. Zar, uostalom, posao guvernera Virdžinije nije da promoviše biznis?

Kupovina političkog uticaja u Americi je institucionalizovana: zaklonjena je fasadom velike industrije lobiranja. Ozakonjen je mehanizam u kome političari dobijaju priloge za svoje kampanje (transparentno, sve se evidentira i objavljuje), dok lobisti tim parama obezbeđuju da neki zakoni i rešenja u njima prođu ili ne prođu, već prema željama „interesnih grupa” koje zastupaju, što je manje vidljivo.

Stvari su tom pogledu drastično pogoršane posle presude Vrhovnog suda iz 2010, po kojoj su i korporacije „ličnosti”, čiji novac ima pravo na „slobodu govora”, što znači da mogu da troše neograničeno za izbor ili neizbor nekog kandidata (pod uslovom da mu pare ne daju direktno).

Bračni par Mekdonel u međuvremenu može da računa na srećnu okolnosti što u zakonima Virdžinije krivično delo korupcije ne postoji. Nije bio potreban, bar ne za visoki nivo, jer su gotovo svi guverneri tamo bili bogati ljudi kojima nisu bili neophodni prijatelji poput Džonija Vilijamsa.