У Немачкој је балет добро плаћен

Млада балерина Ана Ђорђевић представиће се нашој публици у априлу, први пут после једанаест година проведених у иностранству. Са Балетом Аугсбурга (Немачка) у ком је солисткиња већ три сезоне, Ана ће у оквиру 11. Београдског фестивала игре наступити у „Игри сенки”, кореографа Ицика Галилија.

– Радујем се предстојећем гостовању у Београду и Новом Саду и надам се да ћу у будућности имати прилику да у Србији играм и на сцени Народног позоришта, у целовечерњем класичном балету, као што је рецимо „Дон Кихот” – каже Ана Ђорђевић, која је паузу од неколико дана искористила да посети родитеље у нашој престоници, а потом се вратила у Немачку, где увелико теку припреме за премијеру комада „Игра сенки”, која је заказана за 22. фебруар на сцени Балета Аугсбург.– Кореографија Галилија је веома захтевна, састоји се од пет делова и на сцени је 14 играча. Неки од покрета нису никада пре виђени и у почетку изгледају као да нису ни могући, док их Ицик сам не покаже. У Балету Аугсбург играм разноврсан репертоар, од класике, неокласике до модерног балета на малој и великој сцени, а моје позориште је познато и по мјузиклу и отвореној сцени. Задовољна сам и осећам се остварено као балерина. Класичне улоге у којима уживам су у балету „Портрет Доријана Греја” Мајкла Пинка. Немам трему, ту дајем свом надахнућу крила и уживам док играм две роле грофице или младе глумице. Од неокласике бих издвојила кореографије Жоржа Баланшина које сам играла у Диселдорфу. Потом је Кристијан Шпук, директор Циришке опере, прошле године поставио балет „Седмо плаво” за Аугсбург и избрао мене за главну улогу. Било је то изузетно искуство уз Шуманову музику. Од модерних кореографа највише сам уживала у Форсајтовом комаду „Херман Шмерман”, за који је костиме дизајнирао Версаче. Пре него што сам дошла у Аугсбург, играла сам у балету Дортмунда и Диселдорфа.

Са само петнаест година Ана Ђорђевић је након значајних награда на балетским такмичењима и стеченим знањем у београдској школи „Лујо Давичо” отишла у свет. Усавршавала се и учила прво на Академији принцезе Грејс у Монте Карлу, код Марике Безобразове, која је настојала да јој помогне како да свој унутарњи свет и душу развија уз игру. А потом је у Минхену Констанца Вернон у раду са њом истицала важност спољашности у балету.– Педагог Марика Безобразова је одмах рекла: „Да би савладала ново, заборави све старо.” Научила ме је медитацији, визуелизацији, новим приступима игри. Констанца Вернонг, некадашња примабалерина и директор Минхенске опере, касније педагог Минхенске академије, показала ми је другачији поглед на балет. Говорила је: „Мораш изгледати лепо, бити допадљива, сигурна у своје покрете, имати самопоуздање.” Код Марике се тражила скромност, рад на себи и у себи, a у Минхену је морало све споља да буде савршено. Као балерина формирам се и даље.

Наша саговорница наводи да је у предстојећој сезони очекују премијере кореографија Едаварда Клуга, потом балет „Ромео и Јулија”, док ће мјузиклом „Мај фер лејди” бити завршена година.– У трупи имамо играче из целог света. Тренутно је у Немачкој балет на високом нивоу, добро плаћен и цењен и много играча жели да ради у тој земљи.

Иако нема много слободног времена Ана истиче да је свестрана, говори, поред енглеског, француски, италијански, немачки језик, закорачила је и у свет моде, а све више се бави успешно и кореографијом. Поставила је до сада пет својих представа. На питање да ли у животу младе, успешне балерине има места за пријатељство и љубав одговара:

– Да ли је у једној професији препуној зависти и конкуренције талентованих младих играча могуће пријатељство? Мислим да јесте. А и за љубав мора да има места у мом животу. Нема оствареног уметника ако није и приватно задовољна особа. To утиче на рад и види се на сцени. Лакше ми је да дочарам љубав на сцени откад сам је и сама доживела.