U Nemačkoj je balet dobro plaćen

Mlada balerina Ana Đorđević predstaviće se našoj publici u aprilu, prvi put posle jedanaest godina provedenih u inostranstvu. Sa Baletom Augsburga (Nemačka) u kom je solistkinja već tri sezone, Ana će u okviru 11. Beogradskog festivala igre nastupiti u „Igri senki”, koreografa Icika Galilija.

– Radujem se predstojećem gostovanju u Beogradu i Novom Sadu i nadam se da ću u budućnosti imati priliku da u Srbiji igram i na sceni Narodnog pozorišta, u celovečernjem klasičnom baletu, kao što je recimo „Don Kihot” – kaže Ana Đorđević, koja je pauzu od nekoliko dana iskoristila da poseti roditelje u našoj prestonici, a potom se vratila u Nemačku, gde uveliko teku pripreme za premijeru komada „Igra senki”, koja je zakazana za 22. februar na sceni Baleta Augsburg.– Koreografija Galilija je veoma zahtevna, sastoji se od pet delova i na sceni je 14 igrača. Neki od pokreta nisu nikada pre viđeni i u početku izgledaju kao da nisu ni mogući, dok ih Icik sam ne pokaže. U Baletu Augsburg igram raznovrsan repertoar, od klasike, neoklasike do modernog baleta na maloj i velikoj sceni, a moje pozorište je poznato i po mjuziklu i otvorenoj sceni. Zadovoljna sam i osećam se ostvareno kao balerina. Klasične uloge u kojima uživam su u baletu „Portret Dorijana Greja” Majkla Pinka. Nemam tremu, tu dajem svom nadahnuću krila i uživam dok igram dve role grofice ili mlade glumice. Od neoklasike bih izdvojila koreografije Žorža Balanšina koje sam igrala u Diseldorfu. Potom je Kristijan Špuk, direktor Ciriške opere, prošle godine postavio balet „Sedmo plavo” za Augsburg i izbrao mene za glavnu ulogu. Bilo je to izuzetno iskustvo uz Šumanovu muziku. Od modernih koreografa najviše sam uživala u Forsajtovom komadu „Herman Šmerman”, za koji je kostime dizajnirao Versače. Pre nego što sam došla u Augsburg, igrala sam u baletu Dortmunda i Diseldorfa.

Sa samo petnaest godina Ana Đorđević je nakon značajnih nagrada na baletskim takmičenjima i stečenim znanjem u beogradskoj školi „Lujo Davičo” otišla u svet. Usavršavala se i učila prvo na Akademiji princeze Grejs u Monte Karlu, kod Marike Bezobrazove, koja je nastojala da joj pomogne kako da svoj unutarnji svet i dušu razvija uz igru. A potom je u Minhenu Konstanca Vernon u radu sa njom isticala važnost spoljašnosti u baletu.– Pedagog Marika Bezobrazova je odmah rekla: „Da bi savladala novo, zaboravi sve staro.” Naučila me je meditaciji, vizuelizaciji, novim pristupima igri. Konstanca Vernong, nekadašnja primabalerina i direktor Minhenske opere, kasnije pedagog Minhenske akademije, pokazala mi je drugačiji pogled na balet. Govorila je: „Moraš izgledati lepo, biti dopadljiva, sigurna u svoje pokrete, imati samopouzdanje.” Kod Marike se tražila skromnost, rad na sebi i u sebi, a u Minhenu je moralo sve spolja da bude savršeno. Kao balerina formiram se i dalje.

Naša sagovornica navodi da je u predstojećoj sezoni očekuju premijere koreografija Edavarda Kluga, potom balet „Romeo i Julija”, dok će mjuziklom „Maj fer lejdi” biti završena godina.– U trupi imamo igrače iz celog sveta. Trenutno je u Nemačkoj balet na visokom nivou, dobro plaćen i cenjen i mnogo igrača želi da radi u toj zemlji.

Iako nema mnogo slobodnog vremena Ana ističe da je svestrana, govori, pored engleskog, francuski, italijanski, nemački jezik, zakoračila je i u svet mode, a sve više se bavi uspešno i koreografijom. Postavila je do sada pet svojih predstava. Na pitanje da li u životu mlade, uspešne balerine ima mesta za prijateljstvo i ljubav odgovara:

– Da li je u jednoj profesiji prepunoj zavisti i konkurencije talentovanih mladih igrača moguće prijateljstvo? Mislim da jeste. A i za ljubav mora da ima mesta u mom životu. Nema ostvarenog umetnika ako nije i privatno zadovoljna osoba. To utiče na rad i vidi se na sceni. Lakše mi je da dočaram ljubav na sceni otkad sam je i sama doživela.