Старине ишчекују потомке

Књажевац – Књажевачко село Репушница је прво у Тимочкој крајини, одавно познатој у Србији по феномену "беле куге", које је још пре седам година остало без иједног становника, а добро упућени демографи наговештавају да сасвим скоро слична судбина очекује још 20 села у рејонима Заглавка и Буџака, у истој комуни, на подручју Старе планине. Али, сасвим је могуће да се то и не деси с обзиром да је прошле године и званично почела изградња великог туристичког центра "Бабин зуб", изузетно амбициозног пројекта вредног око 600 милиона евра. То као да је већ стукло сеобе које на овом подручју интензивно трају више од шест деценија.

Шта ће се стварно догађати тек остаје да се види, али књажевачка општина је тренутно и званично најпразније подручје у Србији. Сваки четврти становник у овој комуни (четвртој по величини у Србији са 85 насеља) сада је старији од 60 година. У прошлој години рођене су 172 бебе, а умрла су 724 лица. Демографи и планери у Књажевцу су изузетно забринути с обзиром да су до пре пет година прилике биле нешто сношљивије. Према пописима од 1980. до 2002. године, дневно се у просеку рађало једно дете, док су умирала два до три становника, али већ у периоду од 2002. до 2006. године умрлих је било готово четири пута више од рођених. Очигледно је, дакле, да општина Књажевац има најмању стопу рађања и највећу стопу умирања у Тимочкој крајини и Србији. Ова општина имала је 1948. године 61.560 становника, а у 2002. години 38.330 становника.

У поменутим рејонима Буџака и Заглавка, испод Старе планине, сви показатељи о старењу и сеобама су још знатно неповољнији од књажевачког незавидног просека. Само из 14 сеоских насеља Буџака бесповратно се иселило више од 10.000 становника: било их је 12.723, а према последњем попису тек 2.028. Тамо живе још само они који у просеку имају више од 70 година.

Градилиште буди наду

Ипак, почела је да тиња нада. Последњег дана минуле године на планинском превоју Коњарник, на Старој планини, у атару књажевачке општине новом тек завршеном жичаром отиснули су се први скијаши. Тиме је, после много година ишчекивања, почео да се гради велики туристички центар "Бабин зуб". И званично је потврђено, пре неколико дана у Влади Србије, да ће књажевачки део Старе планине, заједно са деловима подручја у општинама Зајечар, Пирот и Димитровград, бити највеће градилиште у Србији. Извесно је да ће у наредних пет година на овом подручју бити изграђено 200 километара ски-стаза изузетног квалитета са смештајем за више од 12.000 посетилаца. На 40 жичара моћи ће истовремено да се скија 30.000 гостију.

Да ће се градити и ове године, после неочекиваног застоја због формирања нове српске владе, потврдио нам је ових дана и Милан Ђокић, менаџер у књажевачкој Општинској управи. Управо се вели, приводи крају изградња просторног и мастер плана и већ је утврђено шта ће бити грађено од средине јула до краја ове грађевинске сезоне. Прецизно су у Влади Србије дефинисане све инвестиције. Приводи се крају и пројекат експерименталног уређења села Балта Бериловац у самом подножју будућег туристичког центра. Биће  обезбеђени и повољни кредити за развој сеоског туризма.

Привлаче рибњаци и плацеви

Од туризма, уз помоћ књажевачке општине и Републике, живеће и мештани Калне, Црног врха, Ћуштице, Инова... Док не буду изграђени луксузни хотели, скијаши ће смештај налазити код сеоских домаћина. Туристичкој организацији у Књажевцу већ се пријавило готово 100 домаћинстава заинтересованих да приме госте. Биће организовани курсеви и обука за домаћине који испуњавају услове. Прави се и посебна туристичка мапа подручја Буџака и Заглавка у којој ће бити уцртано све што би могло да интересује госте овог привлачног краја.

Увелико се на овом подручју, упоредо са градњом туристичког центра, граде и рибњаци за узгој пастрмки. Старине се радују свему томе, ишчекују повратак потомака. Већ је саграђено шест рибњака и 13 мини електрана. Сима Живковић је већ саградио на Црном врху два базена за пастрмке у којима је за испоруку спремно око 13.000 "порцијашица". Живковић намерава да сагради и мали рибљи ресторан, а неки сељани исту воду користе и за рибњак и за производњу струје.

Коначно, мештани су дочекали да им је и земља све више на цени. Навиру купци са свих страна. Нуде и до 100 евра за квадратни метар – за градњу викендица, ресторана... А до јуче нико земљу овде није желео ни кад му се поклања. Старине ишчекују потомке, а они госте и бизнис.