Ни пропале банке не праштају дуг

После слома Универзал банке, четврте пропале банке у последње две године и после објављивања имена њених највећих дужника, као што су фирме Драгана Ђурића, Мирослава Богићевића, Горана Перчевића и Жељка Жунића, у јавности је створен утисак да су они практично амнестирани од милионских кредита које су узели не само у овој, већ и у другим банкама, а нису их вратили. Такав утисак је појачан и тиме што је држава одлучила да промени своју реакцију у односу на банкротство претходне три банке и да не плати трошак свих депозита у УББ.

Држава је, за разлику од Привредне банке Београд, одлучила да поднесе трошак само осигураних депозита у укупној вредности од око 85 милиона евра, док власнике неосигураних, чији је износ чак 115 милиона евра, упућује да се наплате из стечајне масе. Да ли се из тога може закључити да ти повериоци неће доћи до свог новца, а ако и дођу – у којој мери?

Прописи кажу да дугове подједнако не праштају ни „живе”, а ни „мртве” банке. Питање је само колико су поуздана средства обезбеђења и који део потраживања ће моћи да наплате из стечајне масе. А да расте део тих ненаплативих потраживања сведоче и први овогодишњи финансијски извештаји банака из којих се види да су им повећани расходи због проблематичних пласмана. Другим речима, отписана и резервисана средства знатно су увећана у односу на прошлу годину. Банкари не крију да ризик пласмана увек постоји, и она се, уосталом, уграђује у цену зајма.

У претходна три случаја пропасти банака – Агробанке, Развојне банке Војводине и Привредне банке Београд – клијенти банака, физичка и правна лица, који су уредно измиривали своје обавезе по основу кредита стамбених, готовинских и других наставили су да их отплаћују Поштанској штедионици, која је преузела тај здрав део портфолија угашених банака. Они корисници кредита који су запали у доцњу наставили су да их отплаћују банци у стечају.

У случају Универзал банке Поштанска штедионица је само такозвана банка исплатилац, а кредити се враћају банци у стечају.

 „Корисници кредита Универзал банке у обавези су да наставе измиривање обавеза Универзал банци у стечају, у складу с условима из уговора о кредиту који је закључен са банком. Универзал банка у стечају у ту сврху отворила је нови динарски рачун” – одговорено је на наше питање у Агенцији за осигурање депозита.

Колико су банкари били професионални у процењивању вредности средстава обезбеђења, односно који део дуга могу да наплате, знаће се тек када се стечај оконча. Да то, међутим, нећемо скоро дознати сведочи и пример стечаја четири велике социјалистичке банке који траје већ 15 година.

Колико су средства обезбеђења „варљива” сведочи један банкар који је желео да остане анониман. – Питање је да ли је на реалан износ процењена вредност некретнине или не. Варљиве су и ситуације када за кредит гарантује друго правно лице, јер кад чују да и фирма и банка, која је одобрила зајам, иду у стечај одмах ће угасити предузеће. Непоуздано је узети и акције предузећа или банке као залогу за кредит. Јасно је из последњих случајева да, када је акционар банке дао своје акције за покриће кредита, не намерава да врати кредит. Банка не може да се наплати из вредности акција јер су се оне у међувремену суновратиле.

Како се сазнаје, за фирме Горана Перчевића „Интеркомерц” и „Котекс” већ је покренут претходни стечајни поступак заснован на плану реорганизације који подразумева: забрану Народне банке Србије – одељење за принудну наплату Крагујевац, да се са рачуна стечајног дужника исплаћују било какве паре без претходне сагласности стечајног судије или привременог стечајног управника, решења о принудној наплати или друга судска и остала решења, како она која су већ испостављена тако и она која ће се тек испоставити. Ова забрана односи се на све динарске и девизне рачуне стечајног дужника код свих банака. На исти начин је заштићена и имовина стечајног дужника и од „извршења на обезбеђеној и необезбеђеној имовини” укључујући ту и права изручних поверилаца.