Ni propale banke ne praštaju dug

Posle sloma Univerzal banke, četvrte propale banke u poslednje dve godine i posle objavljivanja imena njenih najvećih dužnika, kao što su firme Dragana Đurića, Miroslava Bogićevića, Gorana Perčevića i Željka Žunića, u javnosti je stvoren utisak da su oni praktično amnestirani od milionskih kredita koje su uzeli ne samo u ovoj, već i u drugim bankama, a nisu ih vratili. Takav utisak je pojačan i time što je država odlučila da promeni svoju reakciju u odnosu na bankrotstvo prethodne tri banke i da ne plati trošak svih depozita u UBB.

Država je, za razliku od Privredne banke Beograd, odlučila da podnese trošak samo osiguranih depozita u ukupnoj vrednosti od oko 85 miliona evra, dok vlasnike neosiguranih, čiji je iznos čak 115 miliona evra, upućuje da se naplate iz stečajne mase. Da li se iz toga može zaključiti da ti poverioci neće doći do svog novca, a ako i dođu – u kojoj meri?

Propisi kažu da dugove podjednako ne praštaju ni „žive”, a ni „mrtve” banke. Pitanje je samo koliko su pouzdana sredstva obezbeđenja i koji deo potraživanja će moći da naplate iz stečajne mase. A da raste deo tih nenaplativih potraživanja svedoče i prvi ovogodišnji finansijski izveštaji banaka iz kojih se vidi da su im povećani rashodi zbog problematičnih plasmana. Drugim rečima, otpisana i rezervisana sredstva znatno su uvećana u odnosu na prošlu godinu. Bankari ne kriju da rizik plasmana uvek postoji, i ona se, uostalom, ugrađuje u cenu zajma.

U prethodna tri slučaja propasti banaka – Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine i Privredne banke Beograd – klijenti banaka, fizička i pravna lica, koji su uredno izmirivali svoje obaveze po osnovu kredita stambenih, gotovinskih i drugih nastavili su da ih otplaćuju Poštanskoj štedionici, koja je preuzela taj zdrav deo portfolija ugašenih banaka. Oni korisnici kredita koji su zapali u docnju nastavili su da ih otplaćuju banci u stečaju.

U slučaju Univerzal banke Poštanska štedionica je samo takozvana banka isplatilac, a krediti se vraćaju banci u stečaju.

 „Korisnici kredita Univerzal banke u obavezi su da nastave izmirivanje obaveza Univerzal banci u stečaju, u skladu s uslovima iz ugovora o kreditu koji je zaključen sa bankom. Univerzal banka u stečaju u tu svrhu otvorila je novi dinarski račun” – odgovoreno je na naše pitanje u Agenciji za osiguranje depozita.

Koliko su bankari bili profesionalni u procenjivanju vrednosti sredstava obezbeđenja, odnosno koji deo duga mogu da naplate, znaće se tek kada se stečaj okonča. Da to, međutim, nećemo skoro doznati svedoči i primer stečaja četiri velike socijalističke banke koji traje već 15 godina.

Koliko su sredstva obezbeđenja „varljiva” svedoči jedan bankar koji je želeo da ostane anoniman. – Pitanje je da li je na realan iznos procenjena vrednost nekretnine ili ne. Varljive su i situacije kada za kredit garantuje drugo pravno lice, jer kad čuju da i firma i banka, koja je odobrila zajam, idu u stečaj odmah će ugasiti preduzeće. Nepouzdano je uzeti i akcije preduzeća ili banke kao zalogu za kredit. Jasno je iz poslednjih slučajeva da, kada je akcionar banke dao svoje akcije za pokriće kredita, ne namerava da vrati kredit. Banka ne može da se naplati iz vrednosti akcija jer su se one u međuvremenu sunovratile.

Kako se saznaje, za firme Gorana Perčevića „Interkomerc” i „Koteks” već je pokrenut prethodni stečajni postupak zasnovan na planu reorganizacije koji podrazumeva: zabranu Narodne banke Srbije – odeljenje za prinudnu naplatu Kragujevac, da se sa računa stečajnog dužnika isplaćuju bilo kakve pare bez prethodne saglasnosti stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika, rešenja o prinudnoj naplati ili druga sudska i ostala rešenja, kako ona koja su već ispostavljena tako i ona koja će se tek ispostaviti. Ova zabrana odnosi se na sve dinarske i devizne račune stečajnog dužnika kod svih banaka. Na isti način je zaštićena i imovina stečajnog dužnika i od „izvršenja na obezbeđenoj i neobezbeđenoj imovini” uključujući tu i prava izručnih poverilaca.