Слободне зоне мамац за инвеститоре

Са закашњењем од најмање три деценије, Србија је коначно открила слободне зоне као покретаче развоја. Данас их је 13. У њима послују 84 страна и 89 домаћих предузећа, која запошљавају око 15.000 људи. У 2012. из ових зона је извезено робе за 820 милиона евра, а највише захваљујући захукталом „Фијату” и „великом фићи”. Вредност извоза у 2013. процењује се на више од две милијарде евра. Зоне у Пироту, Зрењанину, Шапцу и Ужицу се шире. Добиће је и Панчево, а има изгледа да 15. зону у Србији, највероватније негде на Дунаву, изграде инвеститори из Кине.

По речима Милана Ристића, директора Управе за слободне зоне у Министарству финансија, у слободним зонама ће у 2014. и 2015. години бити великих улагања и нових радних места.

– Улагање „Мишлена” од око 200 милиона евра у проширење погона фабрике аутогума „Тигар” у зони у Пироту, које је у току, једна је од највећих инвестиција у Србији – каже Ристић. – Садашња производња и извоз ће у 2015. бити удвостручени, а посао ће добити још 500 радника. У нову слободну зону у Панчеву, у којој ће радити „Рафинерија”, „Азотара” и „Петрохемија”, очекује се да буде инвестирано 350 милиона евра, а у постојећу зону у Новом Саду НИС ће уложити још 150 милиона евра. Нове стране инвестиције се очекују и у зонама у Смедереву, Врању, Апатину… Реално је очекивати да у слободним зонама у догледно време ради и до 30.000 људи.

Према подацима Управе царина, највећи извозници Србије су компаније „Фијат аутомобили Србија”, Нафтна индустрија Србије и „Тигар тајерс”, које послују у режиму слободне зоне.

Држава се дуго опирала да инвеститорима одобри олакшице које зоне чине привлачним за улагања, али је то коначно учинила 2006. године усвајањем важећег Закона о слободним зонама. Компаније које у тим ограђеним просторима производе, не плаћају царину и порез на додату вредност на увезену опрему и репроматеријал, али ни на услуге и енергенте, а имају и поједностављене царинске процедуре. Услов је да инвестиција буде најмање три милиона евра, од чега милион мора бити инвестиран током прве године. Произведена роба у зонама сада је пре свега намењена извозу. Ранијих година служиле су као складишта која су омогућавала да се плаћање државних дажбина на увезену робу одлаже до њене продаје.

Према Ристићевим речима, у слободним зонама Пирот, Зрењанин, Суботица, Нови Сад, Шабац, Ужице, Смедерево, Крушевац, ФАС – Крагујевац, Југ – Ниш, Апатин, Свилајнац и Врање, инвеститоре не привлаче само то што им држава не наплаћује царину и ПДВ.

– Стране инвеститоре у слободне зоне привлачи и могућност да извезу произведену робу без царине у Русију, Турску, Белорусију и Казахстан, јер Србија са тим земљама има потписане споразуме о слободној трговини – напомиње Ристић.

Српске слободне зоне нуде најповољније услове у региону. Предузећа из Словеније заинтересована су да део производње преселе у Србију, зато што су она која већ послују у неким од њених слободних зона веома задовољна оствареним резултатима, речено је недавно на скупу у Привредној комори Србије који су организовали Словеначки пословни клуб и ПКС.

Уласком у Европску унију, у којој сада има више од 50 слободних зона, Србија би морала да укине повластице које у њима даје инвеститорима. Да би привукла што више улагача у својим слободним зонама и да би они у њима што дуже остали, Србија у преговорима са ЕУ треба да настоји да их што дуже задржи. Пољска је чланица ЕУ од маја 2004, али је успела да у преговорима са бриселском администрацијом добије право да своје зоне задржи до 2016. године.