Неће пчелари у једну кошницу

Чачак – Друштво пчелара Чачак, основано 1896. године, изабрало је др Светомира Стаменковића за председника, а професор универзитета и један од водећих српских стручњака за заштиту биља поставио је себи за циљ нешто што још никоме није пошло за руком. Да уједини четири пчеларска удружења у Чачку.

– Једна пчела не може да напуни кошницу медом нити опраши хиљаде цветова, али удружене постижу савршене резултате. Е, да можемо то да усвојимо од њих, да будемо сложни као пчеле – каже др Стаменковић за „Политику”.

Уједињење друштва пчелара Чачак, Чачанске пчеле, Матице и Градца већ неколико година је дежурна прича међу пчеларима у граду и околини, засад и без краја и без резултата. Др Стаменковић вели да су изборној скупштини ДПЧ претходила два шира пчеларска заседања на тему уједињења. Једно је сазвао градоначелник Чачка Војислав Илић, друго професор др Драго Милошевић као председник Савета за пољопривреду Скупштине града, али ни они нису могли да их удруже и сложе. Илић је најавио да ће покушати још једном, као сазивач новог састанка.

– Реч је, укратко, о неслози. Недавно смо били на прагу договора да се спојимо и ново, заједничко удружење понесе назив чачански пчелари. Али, онда су из Чачанске пчеле рекли да не пристају на припајање, већ траже да се уједине на равноправној основи. Нисам искључив, па нека сва друштва наставе самостално уколико збиља постоји интерес за то. Али, овде је потпуно јасно да овако разједињени губимо позиције на тржишту – истиче др Стаменковић.

Момчило Зарубица, који у овом крају пчелари чак шест деценија, припада удружењу Чачанска пчела, и понавља разлог који смо управо чули:

– Дуга је то прича, не може да стане у један новински текст. Наше старо руководство било је за припајање и они су затим приступили Друштву пчелара Чачак, а ми смо изабрали нове челнике. Укратко: ако ДПЧ не жели да нас прихвати на равноправној основи, зашто бисмо се ми припајали – вели Зарубица, у име Чачанске пчеле која је основана 1999. године.

Један од највиђенијих пчелара у овом делу Србије, Марјан Гојковић, каже нам да му размирице међу власницима кошница у Чачку личе на политичке емисије са ТВ, а сам је изабрао оригинално решење:

– Члан сам и Чачанске пчеле и Друштва пчелара Чачак. Нећу да се замерам и расправљам а хоћу да радим са пчелама и медом јер тај посао волим.

Он редовно излаже и продаје своју робу на сајмовима у суседним државама и прича нам да је килограм меда у Црној Гори, или Хрватској, десет евра. Чак је и на Косову и Метохији 10 евра, само се у Србији продаје за пет. Овде нема заједничког наступа на тржишту па пчелари сведоче како на чачанском меду зарађују други. Трговци га овде купују за мање од пет, возе на Пештер и тамо продају као домаћи за 10 евра. Купац из Црне Горе ономад је у Чачку, без речи, буре од 50 килограма багремовог меда платио по седам евра, јер сигурно неће изгубити кад га буде продавао код куће.

– Иако смо јевтинији од свих у суседству, цене меда у Србији данас су историјске, никад боље. Навелико, багремов се продаје за 3,7, ливадски за три, сунцокретов за 2,1 евра. Занимљиво је да на килограм ливадски постиже цену од 600 динара и скупљи је сто динара од багремовог – наводи професор др Стаменковић.

По његовој оцени, пчеларство у чачанском крају последњих година тапка у месту. У осмој деценији прошлог века ДПЧ је окупљао више од 300 пчелара, а данас сва четири друштва имају око 150, при чему је ДПЧ најбројније са 87 чланова. На територији града данас се одржава 6.500 пчелињих друштава, што је недовољно за опрашивање 7.000 хектара воћњака, и других биљака које расту на још око 10.000 хектара.