Србија увози и празилук

У прошлој години наш аграр извезао је робе за 2,1 милијарду евра, а његов спољнотрговински салдо био је у плусу милијарду евра. Упућени тврде да би повећањем производње и прераде свега што под нашим небом рађа – нарочито поврћа, воћа и меса – смањили увоз, а укупан допринос пољопривреде спољнотрговинском билансу земље могао би бити вишеструко већи.

– За сваку је похвалу што је спољнотрговински биланс пољопривреде у прошлој години био „у плусу” за готово милијарду евра, али би он могао да буде већи за четири до пет пута кад би више и боље користили оно што нам поднебље пружа – тврди Војислав Станковић, саветник председника Привредне коморе Србије за пољопривреду. – На жалост, ми то не чинимо. На пример, уместо да се површине под воћем повећавају, оне су се смањивале. Некада су се воћњаци у Србији простирали на 240.000 хектара, а према последњем попису пољопривреде – сведени су на 160.000 хектара.

Разумљиво је што увозимо јужно воће, кафу, чај, какао и зачине, али драгоцене девизе арчимо на увоз пасуља из Казахстана, Киргистана, чак са Мадагаскара, а већ годинама једемо кинески бели и холандски црни лук. Неко воће и поврће се увози и у сезони, када пристиже наш род, јер се великим мегамаркетима више исплати него да га откупљују и припремају за продају. Да би га било на нашим трпезама у зиму и рано пролеће, од свежег поврћа највише увозимо парадајз, лубенице, купус, краставац, паприку и црни лук.

Наше јабуке увозимо из Словеније – извеземо их Словенцима за багателу у септембру, они их држе у хладњачама, затим нам их продају по вишеструкој цени у априлу. Да бисмо јабуке овогодишњег рода јели у фебруару, трговци их увозе из Чилеа, а крушке из Јужне Кореје. Једне зиме сељаци бацају кромпир, а следеће га увозимо.

„Србија нема робне резерве које могу да изравнају високе осцилације цена хране, али ни адекватну аграрну политику и иригационе системе”, писала је прошле године гувернер Јоргованка Табаковић премијеру Ивици Дачићу. Од владе је тражила да помогне у сузбијању инфлације, поред осталог и адекватним политикама у пољопривреди.

Наравно, Србија не може мимо света, она има отворену тржишну привреду. Тржиште пољопривредних производа је у великој мери либерализовано, а биће још више како се приближавамо уласку у Европску унију.

Војислав Станковић посебно указује да Србија, некада значајан извозник, све више увози месо, прерађевине и живу стоку. У размени ове робе са светом у 2013. години била је у минусу 13,7 милиона евра. За увоз меса 2012. платила је седам пута више него 2006, а увоз млечних производа у том периоду повећан је више од пет пута. Од 2009. стално снижавање царина на увоз европског меса, конзерви и кобасица, прети да сатре већ десетковани сточни фонд и додатно отежа опстанак села. Бићемо жељни наше, домаће, шницле.

Ако држава наредних година не буде истрајала у започетом подстицању сточарства – све више ћемо јести увозне шницле, упозоравају упућени. Под условом да имамо девиза да их платимо.

– Стање у нашем сточарству је алармантно – каже Станковић. – Број стоке у последње две деценије опадао је по годишњој стопи од три до четири одсто. Годишња производња меса свела се са некадашњих 600.000, на 450.000 тона. Сточарство у бруто вредности пољопривредне производње учествује само са 31 одсто, а неопходно је да његов удео буде бар 50 процената.

Станковић, ипак, тврди да Србија може да произведе довољно меса за сопствене потребе, али и за извоз. Подсећа да је до распада Југославије покривала 35 до 40 одсто потрошње бивших република, продајући месо и ван граница заједничке нам државе.

– Средином осамдесетих година прошлог века Србија је у земље тадашње Европске заједнице годишње извозила око 30.000 тона младе јунетине, што јој је доносило око 60 милиона долара – каже наш саговорник. – Кувану шунку у конзервама са Американцима смо трампили за ,,боинге”. Земљама Европске уније сада годишње недостаје најмање 600.000 тона јунећег меса. Брисел нам је одобрио да без царине извеземо 8.700 тона младе јунетине, а ми им годишње једва продамо десетину од те квоте. Више немамо.

Влада у оставци је у протеклих годину и по учинила први корак ка заустављању даљег проређивања већ преполовљеног сточног фонда. Пољопривредни буџет је повећан, а министар пољопривреде у техничкој влади Драган Гламочић најавио је недавно да ће до краја месеца пољопривредницима бити доступни кредити у укупном износу од осам милијарди динара, уз камату од четири до шест одсто. Ускоро следи потписивање кредита од 100 милиона долара са Уједињеним Арапским Емиратима, што ће бити уложено у системе за наводњавање.