Карађорђе са Флориде

Пећ, Дечани, Грачаница – Игра са косовским регистарским таблицама на својствен начин одсликава драматику свакодневног живота у јужној српској покрајини, саркастично сведочећи о сналажљивости малобројних Срба да се Косметом несметано крећу, без инцидената са већинским Албанцима.

Најприроднији улазак на подручје Косова и Метохије из Србије, веле обавештени, могућ је или преко обронака Копаоника и Лепосавића до Косовске Митровице, или нешто дужом варијантом преко Рашке и Новог Пазара до Зубиног Потока и Ибарског Колашина. Чињеница да је у овим пределима већински српски живаљ омогућава да се путевима вози и са таблицама из Србије, а онда следи специјална операција: или се мењају таблице, најбоље пролазе оне из Новог Пазара, или се изнајмљују возила која имају оригиналну косовску регистрацију за одлазак у унутрашњост Космета. А кад је реч о домаћинима на овом терену, посебно у Ибарском Колашину, ту је најнормалније да таблице – немате.

У продавници у центру Зубиног Потока видимо богат асортиман производа из централне Србије. Цене су сличне тамошњим, може да се пазари у динарима, а шеретски расположен домаћин наглашава: "Само, ми овде не плаћамо ПДВ!".

На подручју које контролишу Албанци пазари се у еврима, ако сте спремни да рескирате и зауставите се. Или ако вам пратња косовске и Унмик полиције, која се добија на сопствени захтев 24 сата раније, то омогући. Српски конвоји под пратњом по правилу пролазе без успутног заустављања са "одговарајућим" таблицама. Људи у пратњи су углавном албанског порекла, изузетно љубазни и професионални у свом послу, тако да се намерник из Србије у њиховом присуству осећа много спокојније.

У центру готово сваког насеља налази се мини-гробље припадника ОВК, уредно ограђено и још уредније снабдевено препознатљивим барјаком са црним орлом. Црни орлови вијоре се и на многобројним мотелима, који ничу као печурке после кише.

Уз албанску заставу је и америчка, што само потврђује утисак наших саговорника о томе ко међу Албанцима има највећи ауторитет. А мотели, са безброј сервиса за прање возила којих само у једној пећкој улици има више од 20, представљају својеврсну парадигму драматичне економске ситуације за најшире албанске слојеве. Добро обавештени веле да су мотели добра камуфлажа и прилика за специјалне услуге намењене страним војницима, а сервиси за прање кола приватан бизнис који захтева најмање улагања. Будући да их је превише, комплетно прање је свега – један евро.

"Овде се хистерично инвестира", одговара наш српски саговорник на зачуђеност толиким бројем нових и незавршених грађевина. Центар Пећи или Косова Поља, предграђе Приштине и других градова на Космету данас се не препознају. Истина, очигледно без урбанистичких правила, ничу најсавременија здања од стакла и бетона, вриштећих боја фасада, приметан је велики број празних и завршених станова у груписаним солитерима у Приштини... Процењује се да је десетак хиљада станова изграђених за тржиште заправо израз изузетно разуђеног процеса прања новца од сумњивих послова по којима су Албанци познати у свету. На другој страни огромна незапосленост од чак 70 одсто и разровани путеви по читавој покрајини показују сву реалност деловања назовидржаве која тако упорно и агресивно тражи независност.

Кад стигнете у Грачаницу, осетите извесно олакшање. Једино се у овој српској енклави са око 7.000 наших људи може наићи на фирме и називе улица на српском, а испред Основне школе "Краљ Милутин", где уче и Срби из четири средње школе, или у дворишту општинског центра Срба из Приштине, вијори се застава Србије са грбом. Српску тробојку истакао је и домаћин у комшилуку манастира на тек постављене рогове крова нове куће. Овде нам није била потребна пратња док смо шетали улицама згуснутог српског насеља. И припадници Кфора из Шведске, који чувају манастир, и људи из Унмик полиције овде су много опуштенији. Веле да су се сродили са народом и помажу им колико могу и у оквиру овлашћења која имају.