Уметничко осећање живота

Стогодишњицу рођења Петра Лубарде (1904-1974) обележиће и Продајна галерија Београд на Косанчићевом венцу изложбом дела овог уметника чије је отварање заказано за 23. јул у 19 часова, а затварање за 26. август.
Специфичност ове изложбе, чији је аутор историчар уметности Здравко Вучинић, је у томе што она делом представља реплику чувене Лубардине изложбе из 1951. године у тадашњој галерији УЛУС на Теразијама. Апстрактним приступом Лубарда је још тада наговестио радикални раскид са соцреалистичком уметношћу у бившој Југославији. Трагајући за делима која су баш тада била изложена, Здравко Вучинић је захваљујући приватним колекционарима и неким јавним збиркама, обезбедио неколико дела које је тадашња публика видела у Београду.

– Трагање је отежавао и каталог са те изложбе у коме нису штампани потпуни подаци о уметничким делима, па је остатак изложбе конципиран тако да сва остала дела – цртежи, акварели, слике, буду у духу изложбе из 1951. године, каже Вучинић.

По речима аутора изложбе, кроз приказане радове (укупно 52) на овој изложби могуће је пратити генезу две кључне одлике Лубардиног опуса – осећај за монументалност и епску димензију рада.

Продајна галерија Београд потрудила се да за ову прилику објави и репринт каталога изложбе из 1951. године са текстовима Пеђе Милосављевића и Миодрага Б. Протића.

"Оно што Лубарду чини највише својим, што га највише разликује од других, то је његово осећање живота и његова идеја о њему. У акордима плавог, белог и златножутог, црвеног и зеленог, има толико здравља, младости и оптимизма да одмах осећамо сликара нашег поднебља и наше друштвене средине. То вреди и за она платна, која као нов израз, за наше прилике, могу изгледати необична", писао је тада Миодраг Б. Протић, завршавајући свој текст речима да се "овом изложбом исписује нова страница у хроници наше савремене уметности".

На изложби на Косанчићевом венцу публика ће имати прилику да, између осталих, види и "Битку на Вучјем долу" (1950), "Гуслара" (темпера на папиру из 1948. и гваш на картону из 1949), затим дела "Кућа у пејзажу"(1948), "Црна греда – Цетиње"(1949), "Спаљено село Чекање" (1948).

До отварања изложбе, право из ливнице, стићи ће и биста Петра Лубарде, рад вајара Николе Коље Милуновића. Ово дело публика ће, такође, имати прилику да види током трајања изложбе, а као трајно место одређено је двориште Лубардине куће у Иличићевој улици.

На иницијативу Фонда Петра Лубарде ПТТ саобраћај Србије ће тачно на стогодишњицу рођења овог сликара, 27. јула, издати марку са ликом Петра Лубарде у првом плану и Лубардином сликом "Игра коња" у другом плану (дизајн су радили стручњаци "Југомарке").

За сада се још не зна ко ће отворити изложбу дела Петра Лубарде, али је своје присуство најавило десетак чланова његове породице који долазе из Израела и Канаде. Представнике Фонда "Петар Лубарда" примиће 25. јула Ивана Стефановић, републички секретар за културу, а за 27. јули заказана је изложба Петра Лубарде у Народном музеју на Цетињу, која би до краја године или почетком наредне требало да буде пренета у галерију САНУ у Београду.

Обележавање овог значајног јубилеја је још једном подстакло толико пута већ постављено питање у јавности шта се заправо догађа са кућом Петра Лубарде у Иличићевој улици, будући да је сликарева удовица смештена у Центар за прихват старих лица, а да у кућу нико нема права да уђе, без обзира на наговештаје да је преостала заоставштина у њој у катастрофалном стању.