Норијега путује у Париз?

Француска је затражила од САД да испоручи панамског генерала Мануела Норијегу, чим бивши диктатор изађе из затвора у Мајамију, где му је због "доброг понашања" казна од 40 година знатно умањена.  По овом захтеву Норијега би морао да се после деветог септембра, када ће изаћи изван зидина Мајами Дејда, суочи са француским правосуђем  због "прања новца" стеченог у наркотрафикантском бизнису и куповине неколико некретнина у земљи Гала.

Некадашњи агент ЦИА пао је обртом судбине у немилост својих послодаваца, и ухапшен је 20. децембра 1989. приликом инвазије америчких трупа на Панаму. Пребачен је у Флориду, где га је савезни суд осудио на 40 година затвора због учешћа у наркотрафикантском бизнису. Казна му је, међутим, у неколико наврата умањивана због олакшавајућих околности, међу којима је узорно понашање у затвору и религиозни жар који је довео до његовог преобраћења у баптистичку веру. 

Кад буде изашао из свог апартманског смештаја у Федералном затвору,  бивши панамски генерал имаће шездесет осам или седамдесет две године, већ према томе којем од контроверзних докумената о њему се придаје већа аутентичност. Норијегу у његовој Панами траже и због других злочина које је починио док је као шеф државе био у милости суперсиле. Због убиства политичких неистомишљеника, Норијега је у Панами већ осуђен на 60 година затвора, што би одласком у Француску вероватно избегао.

Према неким анкетама спроведеним у Централној Америци, већина испитаника сматра да бивши диктатор треба да се врати у своју земљу где пред својим народом треба да одговара за злочине које је починио. Али многи страхују да ће његови поборници у Панами спречити да диктатор одробија своја недела. И сам Норијега више би волео да се врати у своју земљу, него да се суочава са француским правосуђем.

Занимљиво је да је садашњи демократски изабран председник Панаме Мартин Торихос син некадашњег диктатора генерала Омара Торихоса  који је владао земљом од 1965. до 1981. када је погинуо у авионској несрећи. Норијега долази после њега и држао је власт све док крајем 1989. Америка није одлучила да инвазијом на земљу докрајчи и његову владавину. Од операције "Праведни циљ", како су Американци назвали инвазију на Панаму, Норијега је покушао да нађе уточиште у амбасади Ватикана. Предао се америчким трупама после неколико недеља боравка у Светој столици. Пребачен је у Мајами, а 1992. године дефинитивно осуђен.

Том Рафанело, који је у то време био на челу групе од двадесетак америчких агената за борбу против наркотрафиканата, сећа се да је суђење било компликовано јер је оптужени био шеф друге државе. Морали су да убеде неке вође колумбијског медељинског картела да сведоче против бившег панамског председника. Панама је по сведочењу Карлоса Лехдера, једног од босова колумбијске мафије, била транзитна лука за тоне кокаина који је транспортован на илегално, али берићетно америчко тржиште.

За Норијегу се нашла у америчком правосуђу згодна терминолошка флоскула. Проглашен је за "ратног заробљеника" па су му омогућене посебне привилегије. У ћелији је имао опремљени апартмански смештај са телевизором, машинама за фитнес, телефоном …

Један од Норијегиних адвоката Франк Рубино позива се сада управо на статус свог клијента и тврди да по "Женевској конвенцији ратни заробљеници морају бити враћени у своју земљу, одмах пошто издрже казну у туђој".

Док садашње власти изгледа не желе компликације са бившим шефом државе, некадашњи министар спољних послова Хосе Раул Мулино рекао је домаћим медијима да је до француског захтева дошло, по свему судећи, "после политичког аранжмана између Париза и Панаме".

Американци су изгледа такође вољнији да некадашњег заробљеника војне акције "Праведни циљ" предају париском правосуђу, него неизвесним условима који га чекају у његовој земљи где би на видело могле да изађу многе појединости из његове диктаторске прошлости. Вашингтону није у интересу да се јавност сада још подсећа и на "праведно ратовање" у Панами које је предводио тадашњи главнокомандујући, отац садашњег председника Буша.