Све више станова на добошу

У новинама је све више огласа у којима банке нуде на продају некретнине које су им припале зато што њихови купци више нису могли да отплаћују зајам. Нуде се не само куће и станови, већ и пословни простор, плацеви...

Правог податка о томе колико је активираних хипотека нема, али је баш по огласима јасно да тај број није мали. Национална корпорација за осигурање стамбених кредита евидентира само некретнине које су код њих осигуране, међутим и поред вишедневног настојања од њих нисмо успели да добијемо најновији податак о активираним хипотекама и након тога продатим становима. Неки ранији податак је да је преко 500 корисника осигураних стамбених зајмова остало без својих кућа и станова. У Корпорацији је, иначе, осигурано око 72.000 станова.

Банке, иначе, неће јавно да признају да имају проблема с овим делом свог кредитног портфолиа.Углавном кажу да су корисници стамбених кредита генерално веома уредни у отплати својих кредита. Иначе, када банка прода стан, она најпре намири свој дуг, а уколико претекне новца враћа га дужнику. Банке имају своје службе за продају станова на којима је активирана хипотека и које нуде и по 30 одсто нижој од тржишне. Ако ни после треће лицитације не успеју да продају некретнину онда се директно погађају са купцима. Станови које продају банке правно су „најчистији”, али тешко налазе купца, јер људи верују да они нису „срећни”.

У Сосијете женерал банци кажу да су од почетка глобалне финансијске кризе активирали известан број хипотека због тога што клијенти нису могли да измире своје обавезе према банци. Пјер Боск, члан Извршног одбора ове банке, каже да је активирање средства обезбеђења корак који ће банка направити тек уколико не постоји никакво друго решење.

– Корисници стамбених кредита још увек су најредовније платише. У Сосијете женерал банци, кашњење по кредитима двоструко је ниже од просека на тржишту. У овом тренутку имамо двадесетак активираних хипотека, што је, ако узмемо у обзир да банка у свом портфељу има преко 11.000 стамбених кредита, прихватљиво – објаснио је Боск.

Сосијете женерал банка није одобравала кредите индексиране у швајцарском франку, али их је добила преузимањем дела портфеља КБЦ банке. Кажу да им се број активираних хипотека није повећао због преузимања тог пакета и да је, по основу препоруке НБС, смањење главнице за стамбене кредите у швајцарцима, урадила још КБЦ банка и то до краја јула прошле године.

У Комерцијалној банци кажу да немају већих кашњења у измиривању кредитних обавеза. Одобрили су преко 11.000 стамбених кредита од чега су 12 одсто стамбени кредити индексирани у швајцарској валути, а активираних хипотека је занемарљиво мало.

– Активирање средстава обезбеђења је последња мера коју банка предузима у циљу наплате својих потраживања – кажеЖивојин Савић, извршни директор за послове са становништвом. –Пре тога, банка у сарадњи са клијентом покушава да пронађе одговарајући модел за наставак уредног измиривања дуга, а у зависности од тренутних финансијских могућности клијента. Може се уговорити репрограм кредита продужењем рока отплате или одобрити грејс период.

У случају када преговори са клијентом и предузете мере нису дале очекиване резултате, покреће се судски поступак.

Владан Вилотијевић, директор развоја у сектору за становништво Еуробанк ЕФГкаже да више од 98 одсто дужника редовно враћа стамбене кредите. Према одредби НБС ненаплативим кредитом сматра се доцња у отплати већа од 90 дана. Ова банка за неке кредите, поготово обезбеђене хипотеком,омогућава и 180 дана.

– Постоји један број клијената који након свих алтернатива које им банка понуди, и даље, из искључиво оправданих разлога, не измирују своје месечне обавезе. То је случај када кредит доспева у целокупном износу на наплату. Уколико дође до договора између банке и клијента, ради се вансудско поравнање, без трошкова обраде за клијенте, где се направи договор о динамици отплате кредита – каже Вилотијевић.

----------------------------------------------------------------

Поучан пример

„Продао сам свој стари стан. Будући да смо жена и ја радили, она у државној кући, а ја у једним новинама, одлучили смо да купимо већи стан и да двојици синова обезбедимо по собу. Договорено учињено”, испричао нам је своју тужну причу један наш читалац.

– Дао сам 60.000 евра банци као полог за кредит од 120.000 евра. Банка је одмах тај новац уплатила инвеститору. Стан је био готово завршен. Чекала се само употребна дозвола.

Отишли смо у подстанаре. Кирија 250 евра месечно. И то смо некако поднели, јер су нас у банци са ратама чекали док се не уселимо. Али – дозволе нема па нема. Траже ми доплату од 15.000 евра. Ја немам. Хоће да ме туже или прете раскидом уговора.

У међувремену сам изгубио посао. Месеци се искрадају и постају све дужи. Банка ме опомиње да се ближи крају почек и да би морао бар да плаћам доспелу камату. Немам. У кући хаос. Нико ни са ким не говори.

Уз силне муке и помоћ правне службе банке код које сам узео кредит „продајемо” неусељен стан за 90.000 евра. Банка задржава мојих 60.000 и наплаћује ми грдне трошкове. С десетак хиљада сам „убедио” инвеститора да завршимо посао. Остало ми је неких 12.000 евра.

Жени, која је у међувремену, поднела захтев за развод и синовима дао сам девет хиљада, а сам себи оставио три да се раздужим код пријатеља.

Данас сам подстанар и радим као чувар на једном градилишту у провинцији.