Неподношљива лакоћа расипања

Крагујевац – Нови начин обрачуна топлотне енергије, по утрошку, а не кубику простора, који је „Енергетика“ недавно промовисала кроз пробне рачуне, отворио је многа питања у вези са овим предузећем.

Ко, заправо, управља „Енергетиком“, предузећем у реструктурирању које је под ингеренцијом државе, а ради искључиво за потребе града. Како успева да функционише када потражује 4,5 милијарде, а дугује чак девет милијарди динара. С којим парама купује угаљ и мазут и како то да радници, у оваквим околностима, имају високе зараде. Шта ће, заправо, бити са предузећем када, крајем јуна, истекне рок за реструктурирање.

Када се сва ова питања ставе на папир, право је чудо да су радијатори 20.500 Крагујевчана, који су прикључени на систем даљинског грејања, уопште топли. Још је, међутим, чудније да се директор Никола Петровић још није огласио. Чак ни када је требало својим суграђанима да објасни како ће убудуће плаћати рачуне. Уместо директора, на питања одговара недавно постављени портпарол предузећа Милош Анђелковић.

– Наша потраживања су око 4,5 милијарде, а дугови су, углавном, наслеђени из ранијих година. Укупно дугујемо око девет милијарди динара, а највећи повериоци су ЕПС и „Србијагас”. Уз то, прошле године смо направили губитак од око две милијарде динара, највише због нетржишне цене, лоше наплате и вишка запослених. Ништа не кријемо и све податке смо унели у личну карту предузећа. Иначе, редовно измирујемо обавезе према радницима – каже Анђелковић.

Према његовим речима, „Енергетика“ има 517 запослених, а просечна плата се мења у односу на доба године. Зими, када топлана ради пуном паром, запослени примају у просеку око 60.000 динара, због ноћног рада и дежурстава, а када није грејна сезона, плата је за петнаестак хиљада нижа.

Пре доласка „Фијата“, „Енергетика“ је топлотном енергијом снабдевала целу „Заставу“. Према том гиганту било је усмерено чак 80 одсто капацитета, а како су „Заставине“ фирме једна за другом пропадале, тако се увећавао и дуг према градској топлани, која данас угаљ и мазут набавља уз помоћ локалне самоуправе. С друге стране, расли су и дугови „Енергетике“, будући да је ово предузеће, као и остала у реструктурирању, било ослобођено готово свих обавеза према добављачима. Тако градска топлана данас само за струју дугује 3,5 милијарди динара.

– Око 3,4 милијарде је стари дуг према „Електрошумадији“, а остатак је нови дуг према ЕПС-овом „Снабдевању“ – објаснили су нам у Привредном друштву „Центар“ које покрива и Крагујевац.

Иначе, „Енергетика“ је, као и све друге фирме из јавног сектора, права мека за запошљавање партијских кадрова. Тако је директор Петровић кадар крагујевачког СПС-а, а портпарол предузећа Анђелковић уједно је и портпарол УРС-а у овом граду. Локалне партије на власти увек су кадровале овим предузећем, тако је и данас, иако градоначелник Верољуб Стевановић тврди да је „Енергетика“ искључиво у надлежности републичке владе.

– Имамо своје представнике у управи, али то је само због тога што „Енергетика“ има монопол на испоруку топлотне енергије. Ми морамо да сарађујемо са њима – објаснио је Стевановић, наглашавајући да, и поред тога, овим предузећем управља држава.

Према његовим речима, град је спреман да преузме „Енергетику“, али само као комунално предузеће ослобођено свих дугова. Питање је, међутим, шта ће се догодити, када постоје сигнали да би сва комунална предузећа делимично или у потпуности требало приватизовати. Са крагујевачком „Енергетиком“ то питање постаје сложеније, имајући у виду да су државна јавна предузећа, попут ЕПС-а и „Србијагаса“, највећи повериоци.

Када крајем јуна истекне рок за реструктурирање, неке од ових недоумица свакако ће морати да буду решене, будући да је највећи број крагујевачких домаћинстава прикључен на централно грејање.

Бране Карталовић