Кобна Украјина

Кобна фаза украјинских немира, најтежа од новембра када је изазвана одбијањем председника Виктора Јануковича да потпише споразум са ЕУ и да се уместо тога окрене за помоћ Русије, прети потпуном блокадом демократске расправе између власти и опозиције.

Док се Брисел и Москва сукобљавају око тога ко је одговоран за крвопролиће у Кијеву, Украјина је све ближе огољено насилној борби за власт између председника, који жели да задржи позицију и поредак, и не мање одлучних демонстраната, који сваким даном појачавају захтеве за промене.

Кијев је претворен у бојно поље, иако се чинило да се ситуациха смирује после ступања на снагу амнестије противника режима. Прво је букнуло у парламенту када је његов председник одбио да одобри дебату о захтеву опозиције за изменама устава.

Сукоби демонстраната и снага реда одмах су избили испред зграде Врховне раде да би се убрзо пренели на кијевски трг Мајдан – који се претвара у каирски Тахрир, истанбулски Таксим.

Да ли је ово климакс кризе? Тешко. Ситуација се отима контроли.

Обе стране имају своје верзије догађаја. Власт тврди да су се међу демонстранте убациле радикалне групе које сада користе и бојеву муницију – аргумент који потврђује број убијених припадника снага реда.

Опозиција то не би да призна, јер тиме потврђује сопствену разједињеност и недостатак јасних визија развоја земље коју би да предају под туторство ЕУ. Њихова теза је да су власти организовале десничарске екстремисте да би дискредитовали и спречили удаљавање од Русије и приближавање Европској унији.

Ко год да стоји иза бруталног насилништва, наноси огромну штету Украјини спречавајући било какво договорно решење. Тешко је преговарати док обе стране скупљају мртве.

Криза је озбиљна. Украјинска привреда је у слободном паду. Инјекције руске помоћи не обезбеђују инстант стабилност. Неопходне су дубоке реформе. Да ли председник може или жели да их спроведе? Украјински олигарси, њих двадесетак који држе 85 одсто бруто националног производа, подржавају систем на власти који обећава да ће се ендемска корупција наставити.

Дестабилизација Украјине свакако није у стратешком интересу Русије која је мирна, захваљујући пре свега сталном расту стандарда који обезбеђују енергетска богатства која пуне касе Кремља, али би такође могла да буде кандидат за економско посустајање уколико се не реформише.

Дестабилизација Украјине не би требало ни да је у интересу Запада, али сем испразних обећања и претњи завођења санкција, Европска унија нема баш ништа да понуди земљи чијем је ковитлацу допринела брзоплетим обећањима приближавања ЕУ.

Да је Украјина подељена, није ништа ново. Ново је да се масовно гине. Визије две стране данас су удаљеније неко икад у последња три месеца.