Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Британски либерали окрећу леђа Камерону

Британски либерали окрећу леђа Камерону
Коалициона љубав се полако топи: Ник Клег и Дејвид Камерон (Фото Бета)

Британски вицепремијер и шеф либералних демократа Ник Клег наговестио је почетком недеље могућност да после следећих избора, у мају 2015. године, подржи лабуристе и тако пошаље конзервативног премијера Дејвида Камерона у опозицију. Клег, млађи партнер у Камероновој коалиционој влади, неочекивано је био пун хвале за опозиционе лабуристе у интервјуу Би-Би-Сију.

„Од изборног пораза у 2010, они (лабуристи) заузимају исправне позиције по свим кључним питањима актуелне политике, за разлику од торијеваца, који из месеца у месец губе способност да воде политику у интересу државе и народа”, оценио је Клег и тиме најавио спремност његове странке да поново одлучује о саставу острвске владе, као што је то био случај после избора у 2010.

На изборима за овај мандат конзервативци су 2010. године освојили највише гласова, али не и апсолутну већину. Камерон је био приморан да уђе у коалицију са либералним демократима, не би ли избегао формирање мањинске владе са неизвесном дужином мандата. Друга могућност је била расписивање нових избора, од које су конзервативци зазирали. Тако је формирана прва послератна коалициона владина Уједињеног Краљевства.

Клегов наступ је ипак схваћен као теоретска могућност, с обзиром на то да британски принцип већинског изборног права оставља мало простора за коалиционе владе. Такве владе нису ни популарне код бирача. Када дође до такозване пат позиције, у којој ни једна странка не располаже апсолутном већином, лидери најјаче странке су склонији формирању мањинске владе са неизвесном дужином мандата, или пак расписивању нових избора. Тако је било 1974. године када је премијер Харолд Вилсон најпре формирао мањинску лабуристичку владу у фебруару, да би потом у октобру исте године расписао нове изборе и учврстио позиције.

Са друге стране, актуелне анализе бирачког расположења стављају опозиционе лабуристе у улогу апсолутног фаворита. Њима се од минуле јесени прогнозира победа са 40 и више одсто бирачке наклоности, док се владајућим конзервативцима даје петнаестак одсто мање шанси. Истовремено је популарност либералних демократа преполовљена – уместо 20 одсто, као на изборима 2010. године, они би данас освојили једва десетак одсто гласова, оцењују истраживачи јавног мњења.

Клег ипак каже да неочекивано није немогуће, већ, штавише, извесно, цитирају лондонски коментатори. По њима, Крег се нада сличном развоју ситуације као у годинама пред изборе 2010. Конзервативци су, почев од 2008, водили према свим анализама бирачког расположења, али се њихова предност „топила”. На крају су остварили изборну победу, али не и апсолутну већину.

Ново откривена наклоност Клега за лабуристе, наравно, није једнострана. Из табора грађанске левице пристижу похвале за његово „достојанствено држање у влади коју више не одобрава”. Водећи лабуристи у критици владе стављају до знања да се она односи на премијера Камерона, али не и на вицепремијера Клега.

Председавајући Лабуристичке партије Ед Милибанд, међутим, хладно је одбио наговештај спремности либералних демократа да оснују коалицију са левицом. При том је поновио оно што је наговестио у октобру прошле године на партијском конгресу у Брајтону – да његова политика има само један циљ, а то није само изборна победа већ и освајање апсолутне већине.

Узданица Милибанда су његова изборна обећања: цене коришћења електричне енергије и гаса неће расти до 2017, изградња 200.000 нових станова до 2020, стављање ван закона снижење пореза за предузетнике, које је увела садашња влада и повишење стопа социјалних давања које је ова влада радикално поткресала.

Британски аналитичари ипак сматрају да је раскорак у мишљењима лабуристичког страначког руководства и лидера Милибанда само део пословичне тактике. Ако циљ не би био остварен, лабуристи би имали други адут у рукама – шансу да са либералним демократима оснују коалициону владу.

Пословична тактика није страна ни Клегу, за кога се у Лондону каже да је толико флексибилан да чак не преза да погази своје идеале зарад добробит странке. Клег његове либерале удаљава, корак по корак, од конзервативаца, али при том води рачуна да не раскине све везе са Камероновим следбеницима – тек за случај да се укаже потреба за обнављањем пријатељства...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.