Убрзано весеље у Гучи

Гуча – Од ове године, трубачко славље у Гучи неће почињати понедељком већ средом. Програм приредбе, дакле, скраћен је за два дана, па ће 54. Сабор бити одржан од 6. до 10. августа. Први сабор, 14. октобра 1961, трајао је само један дан, педесети чак десет дана, а три претходна по седам.

– Проценили смо да током прва два дана програм сабора, труд извођача и средства која улажу занатлије и угоститељи нису праћени одговарајућом посетом. Зато смо одлучили са Сабор траје пет дана, али ћемо задржати све програмске садржаје и сместити их у тај нови, убрзани оквир – каже за „Политику” Адам Тадић, директора Сабора и Центра за културу у Гучи.

Он је 18. фебруара у Сурдулици сазвао заседање представника свих предтакмичарских центара и одлучено је да се промене нека правила и лик највећег народног сабора у Србији. На захтев трубачких оркестара са југа Србије укинуто је полуфинале у Гучи, а промењено је троје од укупно петоро чланова стручног жирија Сабора, у коме ће од досадашњих оцењивача остати др Данка Лајић Михајловић и Душан Вујовић.

Одређени су и дани за одржавање предтакмичења 54. Сабора: 13. јуна у Бољевцу (три оркестра иду директно у финале), 21. и 22. јуна у Ковачици (један оркестар), 7. јула у Котражи (2), од 10. до 13. јула у Сурдулици (6) и 20. јула на Златибору (4). За разлику од сениора који, дакле, дају 16 капела за финале у Гучи, у конкуренцији младих на завршници ће свирати 11 оркестара, по један са предтакмичења у Бољевцу, Ковачици и Котражи и по четири из Сурдулице као и Бајине Баште, где се 18. јула одржавају само квалификације за трубачке јуноше.

Тадић напомиње да сениорски оркестри који не учествују на предтакмичењима „ни под којим условима не могу да се појаве на Сабору у Гучи”, и додаје:

– Трубачима није дозвољено да у раздобљу од 60 дана уочи предтакмичења мењају адресе. Мораће да се такмиче у свом завичају и личном картом докажу пребивалиште. Јер, до сада смо имали случајеве да се оркестри са југа Србије, где је конкуренција страшна, пријаве на предтакмичење у лакшим групама, у Бољевцу или Котражи на пример, иако не живе ту. Тако се догађало да добар оркестар отпадне на предтакмичењу у Сурдулици а лошији, такође са југа, заобилазним путем стигне до финала.

Гуча 2013: Бојан Ристић из Владичиног Хана свира др Душану Миливојевићу из Штутгарта

Управа Сабора одлучила је да тројици музичара додели звање мајстора трубе, иако уместо неопходне три имају само по две победе у Гучи.

Један од њих је Аца Новковић из Загужања, који је преминуо прошлог октобра. Чак 24 године учествовао је у финалу Сабора као капелник, и прошлог августа причао нам је у Гучи како му је „највећи мерак мајстор трубе да буде”. Последњих година са Ацом у оркестру свирала су чак петорица његових синова, Саша, Владица, Тома, Ивица и Мића, затим Мићин син Љубинко као и Југослав Ристић, син Ациног шурака.

Мајсторско звање Сабор је доделио и Милојку Ђурићу Беку из Пожеге, који у Гучи има једну самосталну победу и једну оркестарску, као прва труба у капели Милована Бабића из Крваваца.

Исту, мајсторску част заслужио је и Видоје Филиповић из Милићевог села код Пожеге, који је из Гуче још у прошлом веку однео две победничке трубе. На Сабору је до 2008. године 14 пута свирао као капелник финалиста, али се више не такмичи. Неколико чланова његовог оркестра било је повређено у Ужицу, јуна 2009. године, кад је домаћин весеља извадио осигурач и бацио бомбу у мрак, али је она у лету ударила у крошњу дрвета и пала на неколико метара од оркестра.

Летос је као 45. мајстор трубе уписан Вељко Остојић из Злакусе код Пожеге и на мермерној плочи, давно постављеној на зид Дома културе у Гучи, нема више места. Поред ње домаћини ће поставити нову и ту ће први бити Александар Јовић, басиста у оркестру Бојана Ристића из Владичиног Хана који је лане на 53. Сабору забележио и трећу победу. Са Новковићем, Ђурићем и Филиповићем, Сабор сада има 49 мајстора трубе.

Г. Оташевић