Стратегијање

Пре неки дан „Политика” је објавила вест да је Холандија прошле године остварила извоз хране вредан чак – 79 милијарди евра. У први мах ни потписник ових редова није веровао у тај податак. Реч је о парама које су два и по пута веће него наш бруто домаћи производ. Или, како би се народски рекло, све оно што Србија створи за годину дана.

Из Хага, тог познатог српског града, Танјуг пренесе речи тамошње министарке пољопривреде чије име није од пресудног значаја за ову причу, да је Земља лала не тако давне 2006. остварила извоз од око 54 милијарде евра. Ту смо, дакле.

Податак није погрешан. Холандска министарка рече, такође, да је лањски резултат за око пет одсто бољи него 2012. и да га ваља одржати. Тачније – да је за опоравак холандске економије веома важно да се извоз аграра „негује” и идућих година. Не сумњамо у то. Још како ће. Ко не би.

Земља, која по површини није много већа од наше, са око четири милиона хектара обрадиве земље, по чему смо егал, али са свега 60 сунчаних дана, а ми бар четири пута више, сврстала се по извозу хране на друго место и то одмах иза огромне Америке.

Да не досадимо са министарком, тек она рече да 80 одсто пољопривредних производа Холандија извози у земље Европске уније, а највише у Немачку – 28,5 одсто (22,4 милијарде евра).

Шта то Холанђани продају Немцима? Да се не поверује – месо, млечне производе, јаја, цвеће, воће и поврће. Повећан је извоз сира, парадајза, папричица и краставаца, као и свињског и живинског меса. Истовремено, забележен је незнатан пад у извозу путера и говедине.
 
Страшно. Холандија па извози папричице. Вероватно љуте. Можда су љуће од наших и ми због тога тамо немамо пролаза или су, ко зна, нисмо их пробали, слађе, па су наше одмах дисквалификоване. Ко зна, може бити, да их и ми увозимо.

Србија је лане постигла одличан извозни резултат. Из нашег угла. Наравно. У свет смо отпремили хране за 2,1 милијарду евра. Углавном пшеницу, смрзнуту малину, шећер и кукуруз.

Ко би се сетио папричица, парадајза или краставаца. Свежих малина? Ни случајно. Лакше их је извозити у сантама леда по вишеструко нижим ценама.

И то је један део приче. Други је у нашој авлији. Ових дана министар пољопривреде Драган Гламочић представља јавности поједине детаље тек урађеног Нацрта стратегије пољопривреде и руралног развоја Србије 2014–2024. у који је, како се истиче, укључена сва наша памет, али и паорско искуство. Дивно.

Таквих и сличних докумената имала је Србија и у не тако давној прошлости, али, нажалост, није много постигла. Можда је зато било боље да смо изучили искуство Холандије и узели га као стратегију коју ваља следити, јер од нашег стратегијања нема много вајде.