Античко благо испод продате пиваре

Сремска Митровица – Пре него што је хрватском држављанину продата сремскомитровачка пивара, која је свој крај доживела као стовариште БИП-а, археолози су говорили да би двориште од неколико хектара и зграде пиваре требало изузети из приватизације. Пре тридесет година археолози су тик уз пивару отворили локалитет "1а" и у њему пронашли немерљиво културно благо из првих векова првог миленијума. Како локалитет лежи над делом комплекса царске палате, закључено је да ће се у ексклузивне делове остатака царске палате завирити тек у будућности.

Кад су прошле године копани темељи за велику палату – крипту, која ће чувати презентирано античко благо, откривен је један од најлепших античких мозаика на површини од 18 квадратних метара, а даље се није могло јер се траса мозаика протеже испод једне од рубних зграда пиваре.

Мозаик је затечен на истом месту где је други мозаик пронађен пре тридесетак година. Прецизније, крио се пола метра дубље од претходног, а делом га је сакривала и једна од бетонских септичких јама пиваре. Ово благо од мозаика, каже археолог у сремскомитровачком Заводу за заштиту споменика културе Зорка Пејовић, било је сакривено мозаиком који је раније скинут и спремљен за будућу презентацију. Према критеријуму за сличне налазе, додаје Пејовићева, овај мозаик има прворазредни значај светског културног блага.

Др Мирослав Јеремић из Археолошког института у Београду жали што простор пиваре није изузет из приватизације, јер би то у будућности било епицентар европских археолошких истраживања. Овако, приватно власништво ће сасвим сигурно ограничити услове у којима ће се будућа истраживања одвијати:

– Садашња ископавања у делу царске палате непосредно поред Музеја нису орочена, јер су на земљишту које је у јавном власништву. Истражујемо колико нам новчана средства дозволе, али не дрхтимо за судбину локалитета. Међутим, кад се на делу локалитета испод садашње пиваре подигне пословно-стамбени комплекс, археологија у нашим временима, па ни у будућим, нема ту шта да тражи. Додуше, кад инвеститор буде копао темеље за зграде, археолози ће бити присутни и моћи ће да се позабаве остацима средњовековне и античке културе. Али, бојим се да озбиљнија и трајнија истраживања нису могућа под притиском инвеститора, који не може да држи отворено градилиште колико је потребно археолозима. Приватно власништво над бившом пиваром дефинитивно је у сукобу са интересима науке.

Купопродајни уговор о Митровачкој пивари бави се само земљишном површином и објектима на њој, а не помиње оно што је испод земље. Ипак, пре но што је пазарио, купац се интересовао за третман онога што је под земљом. 

– Његов представник је био код нас, и ми смо му предочили да свако ко гради на том плацу мора да води рачуна да га у земљи чека културно наслеђе. Све мора да се ради са дозволом Завода и под надзором археолога. У случају да се наиђе на остатке који морају да се сачувају у затеченом стању, вероватно ће бити неизбежна криптозаштита. Купац пиваре зна да ово није обично земљиште за изградњу, па мора да у будуће пројектовање објеката урачуна и оно што ћемо тек открити – каже за "Политику" Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика културе. 

Према критеријумима успостављеним током пола века истраживања античког Сирмијума, вероватно ће се јавити потреба да се делови откривеног наслеђа стављају под бетонско-стаклене крипте, баш као што је урађено са Базиликом светог Димитрија у центру града. Део царске палате, откривен пре тридесетак година непосредно уз пивару, добио је највиши третман у заштити и презентацији: Влада Републике Србије наменила је више од 80 милиона динара за изградњу велике крипте на површини од 2.500 квадратних метара, која ће чувати и откопани део палате, реконструисане елементе и умањени приказ целог античког града.