Прва пресуда за „твитер тероризам” у Шпанији

Алба Гонсалес Камачо није чланица ниједне терористичке мреже нити је ковала план за напад на цивиле, али је пред шпанским судом недавно ипак осуђена за подстицање на тероризам јер је на „Твитеру” једну расформирану радикалну групу позвала да се поново лати оружја.

Студенткиња из Андалузије казала је да су њени твитови једна од „глупости” које људи остављају на интернету, али суд у Мадриду их је, преноси „Паис”, ипак узео као „радикалне и насилне поруке” које подстичу на тероризам.

Први случај „твитер тероризма” у Шпанији отворио је питање слободе говора не само на Иберијском полуострву већ и у Европској унији, чија је темељна вредност управо слобода појединаца да се изрази. За званичан Мадрид, Гонсалес Камачо (21) прешла је границу слободе изражавања и ушла на терен државне борбе против тероризма када је на свом твитер налогу поставиле симболе данас неактивне, некад наоружане комунистичке групе ГРАПО.

Коментаришући рад владајуће конзервативне Народне странке (ПП) и премијера Маријана Рахоја, студенткиња социјалне политике из града Хаена је написала: „ПП ме је научио да има још посла за ГРАПО”. Такође је твитовала: „Обећавам да ћу истетовирати лице човека који упуца Рахоја у врат”. У трећем твиту је министра правде Алберта Руиса Гаљардона упоредила са нацистима.

Ове поруке на једној од најпопуларнијих друштвених мрежа обезбедиле су јој око 7.000 следбеника, а после изрицања пресуде – још толико. Неки од њих остављају поруке да је пресуда престрога и неутемељена. Кажу да власница налога нема никакве везе са групом ГРАПО и да је само изражавала бес који према десничарској влади осећају многи Шпанци. Она нема криминални досије и не припада ниједној политичкој организацији, због чега јој је на крају изречена условна казна затвора, а иза решетака ће морати ако у наредној години учини још неки деликт.

Алба Гонсалес Камачо није желела да даје интервјуе јер је, како каже, својој породици већ донела довољно главобоље. Ипак, за „Њујорк тајмс” је путем мејла истакла да је она „сасвим нормална девојака” која никада није правила проблеме, али да је проблем то што живи у „систему у којем мањина живи захваљујући израбљивању већине”. „Никада нисам могла ни да замислим да би могло да ми се деси овако нешто јер ћете на интернету пронаћи много глупости, укључујући и оне много горе од мојих. Али, изгледа да се гони само једна страна, док фашисти могу да кажу шта год желе и ништа им се неће десити.”

ГРАПО је маоистичка групација која је седамдесетих и осамдесетих година убила око 80 људи. Шпанске власти је сматрају нефункционалном, односно верују да више не представља опасност. Ипак, судија се позвао на члан устава који забрањује оправдање и глорификовање тероризма. Као доказ да је Гонсалес Камачо опасно радикална, узето је и то што је на „Твитеру” постављала слике чланова групе ГРАПО. Она се бранила речима да је на истом месту окачила и фотографије Че Геваре као и совјетских војника који после победе над нацистима дижу своју заставу у Берлину.

Пресуда долази у време тешке економске кризе која потреса Шпанију где је чак половина младих без посла. Док они изражавају незадовољство на уличним протестима, влада ради на томе да ограничи демонстрације и коришћење интернета у политичке сврхе. Неки од тамошњих правника сматрају да Мадрид ставља до знања да друштвене мреже не ослобађају од одговорности за јавно изговорену или написану реч, али и упозоравају да је ово нерегулисана област и да се корисници интернета крећу по „несигурном терену”.

Ј. С.