Вађење муља из језера усисавањем

Овчар Бања – Републички Завод за заштиту природе дао је ових дана дозволу за вађење муља из акумулације ХЕ „Међувршје” у Овчарско-кабларској клисури, одредивши 49 услова који се морају поштовати. Ту сагласност захтевала је градска управа Чачка која планира да приступи измуљавању, тако што ће наноси бити усисавани цевима.

– За овај подухват потребне су нам дозволе ресорних министарстава, а већ постоје заинтересоване компаније које би га обавиле. Једна је из Словеније, док друга има седиште у Београду и кредитну подршку из Немачке. Од београдске смо добили и писмо о намерама – каже за „Политику” Мирјана Ђоковић, помоћник градоначелника Чачка за заштиту животне средине.

Она истиче да су већ обављени и први разговори са представницима компаније из Београда.

– Њихов преговарач је објаснио да ће користити најсавременију немачку технологију, при чему се усисивачи спуштају на дно језера и извлаче муљ на обалу. Ту се обавља сепарација талога: од једног дела праве се гранулати огревног дрвета и пелет, од другог материјал за ђубрење пластеничке производње, за који постоји купац у Израелу. Речено нам је да се ради о некој врсти донације, при чему је обавеза града једино да прибави све неопходне дозволе и сагласности, а извођачу радова, додали су, овај посао био би препорука за чишћење канала Дунав–Тиса–Дунав.

Измуљавање се намеће као неопходно услед непрестаног затрпавања акумулације и померања наноса из горњег у доњи део језера. Сада је засуто чак 82 одсто укупне запремине, односно 62 процента корисне површине. У језеру се таложе, поред других, и отровне и неразградиве материје настале људском делатношћу, па је Чачак затражио извештај о концентрацији различитих елемената у муљу „Међувршја”.

Тај посао обавио је, прошле године, Институт за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду. Мерено је присуство 23 хемијска елемента и утврђено да су само бакар и никл повремено прелазили максимално дозвољене тачке, прописане Уредбом о граничним вредностима загађујућих материја из 2012. године.

Акумулација на Западној Морави узводно од Чачка подигнута је 1953. године, дугачка је 9.325 метара, с површином од једног и по квадратног километра. Река је преграђена бетонском браном висине 32 метра, највећа дубина језера сада је 12 метара (непосредно испод бране), ширина 272 метра, и леви ток је у великој мери већ оплићао и зарастао. У почетном стању, иначе, дубина језера била је 25 метара.

У тренутку стварања вештачког језера његова укупна запремина достизала је 18 милиона кубика. Нешто мања (15,4 милиона кубика) била је корисна запремина, а она обухвата воду која се може употребити у производњи струје у ХЕ „Међувршје”. Процес засипања је и даље присутан, истина нешто успорен, и тренутно се као акумулација може подразумевати само део корита реке око 500 метара узводно од бране. И простор непосредно уз уставу.

Две значајне последице еутрофизације, односно повећања органске продуктивности у језеру, јесу развој планктонске заједнице и зарастање воденом вегетацијом. Природњаци су утврдили да у језеру и приобаљу расте чак 513 биљних врста чији се одумрли материјал таложи, и трулећи производи амонијак и сулфиде.

Горан Марковић, ванредни професор Агрономског факултета у Чачку, сматра да је могућно применити и биолошке методе за успоравање тог процеса.

– Пример за то је употреба одређених рибљих врста као облик борбе против превисоке бројности алги и великих количина отпадних материја. У ту сврху могу се користити прехрамбена својства врста из других вода којима је планктон главна храна, као што су бели и сиви толстолобик. И други биљоједи, бели амур рецимо, могу да буду корисни у чишћењу језера – каже др Марковић за „Политику”.

Он подсећа да неке животиње са филтрационим типом исхране, као природни пречистачи, ослобађају воду од присутних честица. То првенствено важи за планктонске рачиће и шкољке. Забележено је, пре више деценија, да су у Учинској акумулацији, у Русији, две фамилије шкољки издвајале из воде од 1.610 до 4.700 тона органског материјала годишње. Исфилтриране материје коришћене су, делимично, за исхрану шкољки, док је остатак депонован у наслагама дна, што је знатно успорило еутрофију тог језера.

Гвозден Оташевић