Vađenje mulja iz jezera usisavanjem

Ovčar Banja – Republički Zavod za zaštitu prirode dao je ovih dana dozvolu za vađenje mulja iz akumulacije HE „Međuvršje” u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, odredivši 49 uslova koji se moraju poštovati. Tu saglasnost zahtevala je gradska uprava Čačka koja planira da pristupi izmuljavanju, tako što će nanosi biti usisavani cevima.

– Za ovaj poduhvat potrebne su nam dozvole resornih ministarstava, a već postoje zainteresovane kompanije koje bi ga obavile. Jedna je iz Slovenije, dok druga ima sedište u Beogradu i kreditnu podršku iz Nemačke. Od beogradske smo dobili i pismo o namerama – kaže za „Politiku” Mirjana Đoković, pomoćnik gradonačelnika Čačka za zaštitu životne sredine.

Ona ističe da su već obavljeni i prvi razgovori sa predstavnicima kompanije iz Beograda.

– Njihov pregovarač je objasnio da će koristiti najsavremeniju nemačku tehnologiju, pri čemu se usisivači spuštaju na dno jezera i izvlače mulj na obalu. Tu se obavlja separacija taloga: od jednog dela prave se granulati ogrevnog drveta i pelet, od drugog materijal za đubrenje plasteničke proizvodnje, za koji postoji kupac u Izraelu. Rečeno nam je da se radi o nekoj vrsti donacije, pri čemu je obaveza grada jedino da pribavi sve neophodne dozvole i saglasnosti, a izvođaču radova, dodali su, ovaj posao bio bi preporuka za čišćenje kanala Dunav–Tisa–Dunav.

Izmuljavanje se nameće kao neophodno usled neprestanog zatrpavanja akumulacije i pomeranja nanosa iz gornjeg u donji deo jezera. Sada je zasuto čak 82 odsto ukupne zapremine, odnosno 62 procenta korisne površine. U jezeru se talože, pored drugih, i otrovne i nerazgradive materije nastale ljudskom delatnošću, pa je Čačak zatražio izveštaj o koncentraciji različitih elemenata u mulju „Međuvršja”.

Taj posao obavio je, prošle godine, Institut za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu. Mereno je prisustvo 23 hemijska elementa i utvrđeno da su samo bakar i nikl povremeno prelazili maksimalno dozvoljene tačke, propisane Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih materija iz 2012. godine.

Akumulacija na Zapadnoj Moravi uzvodno od Čačka podignuta je 1953. godine, dugačka je 9.325 metara, s površinom od jednog i po kvadratnog kilometra. Reka je pregrađena betonskom branom visine 32 metra, najveća dubina jezera sada je 12 metara (neposredno ispod brane), širina 272 metra, i levi tok je u velikoj meri već oplićao i zarastao. U početnom stanju, inače, dubina jezera bila je 25 metara.

U trenutku stvaranja veštačkog jezera njegova ukupna zapremina dostizala je 18 miliona kubika. Nešto manja (15,4 miliona kubika) bila je korisna zapremina, a ona obuhvata vodu koja se može upotrebiti u proizvodnji struje u HE „Međuvršje”. Proces zasipanja je i dalje prisutan, istina nešto usporen, i trenutno se kao akumulacija može podrazumevati samo deo korita reke oko 500 metara uzvodno od brane. I prostor neposredno uz ustavu.

Dve značajne posledice eutrofizacije, odnosno povećanja organske produktivnosti u jezeru, jesu razvoj planktonske zajednice i zarastanje vodenom vegetacijom. Prirodnjaci su utvrdili da u jezeru i priobalju raste čak 513 biljnih vrsta čiji se odumrli materijal taloži, i truleći proizvodi amonijak i sulfide.

Goran Marković, vanredni profesor Agronomskog fakulteta u Čačku, smatra da je mogućno primeniti i biološke metode za usporavanje tog procesa.

– Primer za to je upotreba određenih ribljih vrsta kao oblik borbe protiv previsoke brojnosti algi i velikih količina otpadnih materija. U tu svrhu mogu se koristiti prehrambena svojstva vrsta iz drugih voda kojima je plankton glavna hrana, kao što su beli i sivi tolstolobik. I drugi biljojedi, beli amur recimo, mogu da budu korisni u čišćenju jezera – kaže dr Marković za „Politiku”.

On podseća da neke životinje sa filtracionim tipom ishrane, kao prirodni prečistači, oslobađaju vodu od prisutnih čestica. To prvenstveno važi za planktonske račiće i školjke. Zabeleženo je, pre više decenija, da su u Učinskoj akumulaciji, u Rusiji, dve familije školjki izdvajale iz vode od 1.610 do 4.700 tona organskog materijala godišnje. Isfiltrirane materije korišćene su, delimično, za ishranu školjki, dok je ostatak deponovan u naslagama dna, što je znatno usporilo eutrofiju tog jezera.

Gvozden Otašević