Оливерових 30 затворских дана

Навршава се 30 дана како је Оливер Ивановић притворен због сумњи да је починио ратни злочин и убиство 1999. и 2000. године. Без обзира на то да ли ће лидеру СДП-а данас бити продужен притвор или ће га пустити да се брани са слободе остаје утисак да је извлачење целог случаја из Еулексове фиоке неком баш сада требало.

Ивановић је као кандидат за градоначелника Косовске Митровице учествовао у три изборна круга, а пред четврти је ухапшен. Неки су чак сматрали да је приведен како би му се подигао рејтинг за победу. Није мало оних који су овог искусног, дијалогу склоног политичара, некадашњег носиоца српске листе Повратак за приштински парламент, државног секретара у министарству за КиМ видели и као будућег челника Заједнице српских општина.

Али ништа од тога. Политика као судбина се поиграла с некадашњим вођом „чувара моста”, а доскора радо виђеним саговорником и у Приштини и у Бриселу. Ивановић је убедљиво изгубио изборе од доскора широј јавности потпуно непознатог противкандидата „Српске” Горана Ракића.

Да ли хапшење Ивановића треба схватити и као поруку Србима на северу Косова да кооперативност у односима са представницима међународне заједнице није довољна да неко буде заштићен.

Шеф Еулекса у хапшењу кандидата за градоначелника Косовске Митровице у време предизборне кампање не види ништа необично. „Чак и многи Албанци су господина Ивановића сматрали за умереног политичара и према томе теза да смо њега ухапсили само да бисмо направили равнотежу нема смисла”, објашњава Бернд Борхарт.

Ипак, како је могуће да се Ивановић који одлично говори и албански и енглески језик, пуних 14 година несметано креће Косовом и слободно залази у албанске и бошњачке домове и састаје се с високим званичницима међународне заједнице, а буде приведен баш у време предизборне кампање.

Неколико дана пре хапшења, Ивановића је у Митровици посетио и Самуел Жбогар, први човек ЕУ на Косову. Жбогар потом ни прстом није мрднуо не би ли се Ивановићу бар омогућило да из затвора у Приштини буде пребачен у Косовску Митровицу где би био безбеднији и ближи породици.

Иако су Дачић, Вучић и Вулин тражили од Кетрин Ештон да се Ивановићу омогући да се брани са слободе, уложивши и писане гаранције да ће се у сваком тренутку одазвати на позив суда, чини се да Београд није баш до краја залегао у заштиту лидера СДП-а.

Очито је да Ивановић више не ужива политичку подршку Београда, али ни Митровице, града у коме је завршио основну и средњу школу.

Хоће ли овај народни трибун са дипломама два факултета, који је прешао дуг пут од вође „чувара моста” на Ибру до умереног представника Срба чија политичка каријера виси о концу, данас бити пуштен из притвора? То питање изгледа озбиљно занима само његову породицу и чланове његове Грађанске иницијативе „Слобода, демократија, правда”.