"Сомбреро" за српске паре из света

Стручњаци Светске банке учинили су оно што није Влада Србије: сачинили су студију о приливу дознака из српске дијаспоре, посебно из Немачке као западноевропске државе у којој има највише наших грађана, сугеришући закључак да би Срби у расејању могли много више да помогну шаљући новац у отаџбину када би били организовани у – завичајне клубове и удружења. Предлажу такозвани мексички модел завичајних удружења који већ даје изузетно видљиве резултате. Нема сумње да су по економским ефектима припадници српске дијаспоре најбољи извозни производ са овог простора.

Само лане, према речима гувернера НБС Радована Јелашића, дознаке из иностранства премашиле су три милијарде долара, а 2004. та цифра била је око 4,1 милијарду долара. На другој страни, Срби, па и они у дијаспори, кубуре са сопственим организовањем и најчешће делују несинхронизовано и стихијски, што су пре српске владе и ресорног министарства схватили у експертском тиму Светске банке и понудили одговарајући "сомбреро" за српске паре из света.

– Прилив девизних дознака из године у годину је све већи, а посебно расте део колективних девизних дознака, док су завичајна удружења допринела да се коришћење девизних дознака усмери у продуктивне сврхе – појашњава др Владимир Гречић, стручњак за миграције у Институту за међународну политику и привреду. Он подсећа овдашњу јавност шта ваља чинити да се и у овој области ухвати корак са светом. О томе је било речи и на недавно одржаној Међународној конференцији о дознакама у Београду и Округлом столу Научног друштва економиста и Привредне коморе Србије.

Да би се разумело зашто Срби морају да буду спремни да "шајкачу замене сомбрером" помаже и ова илустрација о доприносу завичајних удружења Мексику: према подацима Централне банке, девизне дознаке миграната ове земље у 2005. години достигле су 20,6 милијарди долара; исти извор тврди да је тај износ шест пута већи од износа девизних дознака који је Мексико остварио у 1995. години; такође, Централна банка Мексика је прогнозирала да ће ова земља у 2006. години остварити читаве 24 милијарде долара по основу девизних дознака. 

– Завичајна удружења Мексиканаца су формирана у свим деловима САД. Многа од њих су у државама Илиноис, Калифорнија, Њујорк, Тексас и Невада. Више од 600 завичајних удружења Мексиканаца регистровано је у тридесетак градова САД, од којих је 218 само у Лос Анђелесу. То је и најбројнија заједница Мексиканаца у САД, следе Чикаго и Њујорк – истиче Гречић.

Досадашња истраживања, посебно у САД и Канади, показала су да је за многе мигранте приоритет да, без обзира на живот и рад у туђини, остану у вези са породицом и пријатељима. Они то постижу обилажењем рођака, посетама завичају и слањем девизних дознака. Међутим, емоционалне везе са отаџбином нису лимитиране само на породичне везе, будући да мигранти такође настоје да сачувају свој културни идентитет и послују са фирмама из отаџбине, куповином носталгичних производа из земље порекла и слично. Други тип њиховог ангажовања су завичајна удружења или завичајни клубови.

– Завичајна удружења креирају нови смисао заједништва имиграната новијег доба са сличним пореклом. Она такође представљају један транснационални идентитет заснован на неким посебностима земље порекла и на прихваћеним вредностима земље у којој живе и привређују. Делују широм земаља имиграције – у САД, Канади, европским земљама, као и у земљама источне Азије. Њима обично управља борд директора или изабрани службеник. Она удружења која су достигла институционалну зрелост настоје да имају непрофитни статус и траже чак изворе финансирања из организација и влада земље у којој раде – објашњава наш саговорник, напомињући да су све чешћа тумачења према којима су оваква удружења и клубови својеврстан вид економске сарадње дијаспоре и матице.

Реч је о филантропским организацијама које скупљају новац за добробит своје матице, организовањем игранки, помпезних свечаности, преко продаје жребом, пикника, родеа, чланарине и приватних донација. Њиховим ширењем завичајна удружења приступају фондацијама. Прикупљени новац инвестирају у јавну инфраструктуру: изградњу или поправку путева, мостова, паркова, цркава, школа, спортских објеката, улица итд; у друштвене пројекте: за подршку здравственим и дечјим установама, старачким домовима; у донације за набавку кола хитне помоћи, медицинске и школске опреме, грантова за образовање... У свему томе држава узима активно учешће, и то је оно на чему у српском случају инсистира Гречић:

– Савез клубова јужне Калифорније и градска влада градића Закатекас креирали су програм "два за један", који је касније прерастао у програм "три за један". У овом програму Савез, држава и општинска влада дају по долар на сваки прикупљени долар од завичајних клубова Мексика за развој подручја порекла миграната. Године 1990. Савезна влада Сједињених Држава Мексика израдила је Програм за мексичке заједнице у иностранству у оквиру Министарства спољних послова који функционише преко конзуларне мреже у САД. То је довело до оснивања бројних завичајних удружења, клубова и савеза широм САД – вели.

Износећи ове чињенице, др Владимир Гречић наставља да разрађује идеју о српским завичајним удружењима. Држава би, сматра он, требало за почетак, да подстиче њихово оснивање:

– Чини се да би, најпре, требало покушати да се иницира оснивање завичајних удружења у Немачкој, где је српска дијаспора најбројнија, потом у Швајцарској и Аустрији. За разлику од латиноамеричког искуства, Србија би могла да иде даље подстичући стварање завичајних удружења, сугеришући сакупљање етнокапитала и његово улагање у привредни развој земље водећи рачуна о специфичности српске дијаспоре и о облицима власништва која могу да буду од пресудног значаја. Према стручњацима Светске банке, дознаке су врло значајне за привреду Србије. Дознаке доприносе брзом расту приватне потрошње, банкарским депозитима, девизним резервама и бруто домаћем производу – наглашава.

Завичајна удружења су показала велику флексибилност када је реч о инвестицијама и способност да организују мрежу волонтера који ће се ангажовати у одлучивању о друштвеним пројектима и на њиховој имплементацији.

– И поред тога што је последњих година дошло до знатног повећања прилива страних директних инвестиција, њихов ниво још није довољан. Оно што је посебно значајно јесте да су улагања наше дијаспоре врло скромна. Странци у разговорима о директним страним инвестицијама често постављају питања да ли наши земљаци из иностранства улажу своја средства у своју отаџбину, у Србију. За њих је управо значајан индикатор повољне инвестиционе климе у земљи порекла миграната уколико они који знају језик, прописе, најбоље познају менталитет људи, обичаје, ситуацију у домовини, улажу своји капитал у отаџбину – наводи Гречић још један разлог за нови приступ организовању српске дијаспоре. Он напомиње да је потребно је да изради озбиљна стратегија сарадње са дијаспором.

-----------------------------------------------------------

Једна петина из Немачке

Процењује се да Срби из Немачке учествују са преко 20 одсто у укупном приливу дознака. У тој земљи је било око 568.000 Срба и представљали су трећу по величини групу странаца у Немачкој, после Турака и Италијана. Познато је да мигранти своје девизне уштеђевине шаљу кроз формалне (банкарски и финансијски сектор) и неформалне канале. У случају прилива девизних дознака из Немачке у Србију, стручњаци Светске банке су проценили да је 50 одсто прилива ишло кроз формалне, а 50 одсто кроз неформалне канале.