Недостижних 65 центи на сат

Лучани – На пословима квалификованог радника, са коефицијентом 1,87 и скоро четврт века стажа у фабрици, Стеван Мијатовић је од августа 2004. до децембра прошле године примао у просеку по 3.437 динара месечно.
– Ове године немам ни толико, јер смо примили само два пута по 10.000 динара. Други пут је било још у марту – каже за "Политику" Мијатовић, председник подружнице самосталног синдиката у предузећу "МБ Стил" у Лучанима, где су запослени 20. јуна ступили у генерални штрајк.

Та фирма до пре три године звала се "Вештачка кожа" и једна је од шест фабрика или погона из састава предузећа "Милан Благојевић – Хемија" које је Министарство за привреду, после реструктурирања, понудило на продају. Нови власници добили су у посед 100 одсто капитала и фирме потпуно очишћене од дугова, а ни цене на аукцијама нису биле баснословне. "ПВЦ фолије", "Вештачка кожа", "Цеви и примена", "ПЕ и ПП плоче" и "Метална амбалажа" продати су 2004. године за износе од 5,5 до 23,6 милиона динара, а "Пластична амбалажа" априла ове године за 15,3 милиона.

– У све купопродајне уговоре унета је одредба којом се купац обавезује да запосленима који обављају најједноставније послове са коефицијентом рада један, исплаћује нето цену рада која не може бити нижа од 0,65 евра по сату. То је само 112 евра месечно за најпростији рад и сматрали смо да све испод тога не би имали смисла. Нажалост, чак у три фирме догодило се управо то – објашњава Миљко Стојановић, председник самосталног синдиката "МБ Хемија" за више послодаваца (шест поменутих предузећа).

Запослени су, преко чачанског адвоката Мирка Јанковића, потражили заштиту права и исплату разлике пред Општинским судом у Гучи. Нови власник "Металне амбалаже" (касније "Метал бокс") већ је добио правоснажну пресуду са налогом да исплати 7,64 милиона динара разлике на рачуне своја 52 радника (147.000 динара у просеку).

Пред тим судом у поступку су још две парнице. Ново рочиште по тужби радника "МБ Стил" заказано је за 19. септембар, са припремљеним налазом вештака који тврди да је једанаесторо запослених, уместо гарантованих 4,56 милиона, за 19 месеци примило само 1,1 милион. Такође, 85 радника предузећа "Цеви и примена" (данас "МБ Минерва") тражило је разлику (укупно 14,45 милиона динара) од свог газде из Словеније, али су неки у међувремену одустали јер то споро иде.

– Власник "Минерве" је предузеће "Ковинопластика пискар МП" из Менгеша, у Словенији, судска пошта шаље се дипломатским каналима и због тога се поступак одужио. У случају "Метал бокса", чији је власник предузеће "ИМПА" из Шапца, све је јасно. Пресуда је правоснажна, као и решење о извршењу, извршени су попис и пленидба, али није дошло до продаје. Чак се, како сазнајемо, та имовина и роба несметано користе. То је због тога што данас нико не води рачуна о радницима – вели адвокат Јанковић.

Штрајк у "МБ Стил" почео је у часу кад на видику није било никаквог другог решења.

– Власник нашег предузећа, Милан Обрадовић из Београда, појавио се овде 28. јуна и разговарали смо. Рекао је да су га његови сарадници упропастили, обећао да ће бити нешто за нас, одредио шесторо запослених на одржавању минимума процеса рада и отишао. Не јавља се више, немамо са ким да преговарамо а не тражимо ништа ненормално. Само исплату заосталих примања и разлика и уплату доприноса, на шта је уговором о купопродаји обавезан – наводи радник Славиша Крстонијевић, члан штрајкачког одбора.

Председник општине у Лучанима, Слободан Јоловић рекао нам је да зна за штрајк јер је, по молби радника, захтевао да Обрадовић дође у Лучане и он се овде појавио већ следећег дана, на разговору са штрајкачима.

– Регионална привредна комора утврдила је да 80 одсто нових власника не испуњава обавезе ни према коме, било да је реч о радницима, држави или локалној самоуправи. Обични људи деценијама су градили фабрике одричући се много чега, затим ћутке гледали како прелазе у руке тајкуна, али им се мора помоћи. Како? Радикалнијим преиспитивањем приватизације – сматра Јоловић.

Сатница Стевана Мијатовића са почетка ове приче, мерено оним што је примио на благајни, износи не 65 већ 25 центи, а надница два евра. Са своја два евра дневно може да се сети прича које смо некад примали у неверици, да тамо негде људи раде за два долара. То се, ето, догодило и бившим, номиналним владарима нашег простора (власт радничке класе). 

Миљко Стојановић прикупио је и податке о бројном стању. У "Цевима" је од 133 радника (у тренутку приватизације, пре три године) остало 108, производња увећана два пута, плате стижу на време, али по закинутој сатници. "Плоче" у Батотама код Бруса добро раде, број запослених са 19 увећан на 22, примиће још четири радника, купац је био "BWC" из Београда а фирма се сада зове "Полиплејд". У "Фолијама" од 69 остало 42 радника, "Метална амбалажа" са новопримљеним има 49 радника (било је 64), док је "Вештачка кожа" са 30 спала на 19 имена. У "Пластичној амбалажи" запослено је 80 радника. Осамдесетих, "МБ Хемија" имала је 1.115 радника.