Петрушић: Етничка дистанца према Ромима и даље велика

БЕОГРАД – Жене, затим Роми, особе са инвалидитетом, сиромашне особе и старија лица, највише су дискриминисани у Србији, показала су недавна истраживања ЦЕСИД-а.

У односу на прошлу годину, повећана је социјална дистанца према особама које живе са ХИВ-ом и ова група је уз ЛГБТ особе и даље на првом месту међу маргинализованим групама.

И у недавно објављеном извештају Стејт департмента међу најозбиљнијим проблемима у Србији у прошлој години наведени су дискриминација и друштвено насиље над мањинама, нарочито Ромима.

Повереница за заштиту равноправности Невена Петрушић каже да искуства те институције и истраживања која су спроведена потврђују да је ромска мањина изложена свим видовима непосредне и посредне дискриминације у свим областима друштвеног живота, као и да је етничка дистанца већинског становништва према Ромима велика.

„Примећујемо да негативни стереотипи и предрасуде постоје не само код обичних грађана, већ и код представника власти. То треба да забрањива, јер су они у различитим својим улогама у прилици да креирају и спроводе антидискриминациону политику, а управо они одлучују о појединим правима Рома и Ромкиња”, напомиње Петрушић.

Међу притужбама које стижу по основу националне припадности, трећина се односи на дискриминацију Рома, наводи Петрушић додајући да то указује да број притужби није сразмеран раширености дискриминацији.

„Примећујемо да расте број притужби из године у годину и то значи да дискриминација постоји, али раст броја притужби не значи да се дискриминација повећава, већ ми то тумачимо као одлучност људи да не желе да трпе и неће да толеришу дискриминацију, што говори и да је повећан ниво информисаности грађана и њихове спремности да се не мире са том ситуацијом”, рекла је Петрушић.

Она каже и да су велика очекивања од Националне стратегије за борбу против дискриминације и акционог плана, јер би мере које прописују дугорочно могле да доведу до друштва истински равноправних људи.

Дискриминација није присутна само код обичних грађана, већ и код представника власти, показала су недавна истраживања ИПСОС-а „Однос представника јавне власти према дискриминацији”.

Истраживач Ипсоса Марко Уљаревић каже да подаци добијени истраживањем говоре да је 30 одсто представника власти толерантно на дискриминацију.

„Изненадило нас је да тако висок проценат људи каже да не би пријавили свог колегу када би знали да се он дискриминаторски понаша према другим особама”, наводи Уљаревић и додаје да дискриминације има и у области рада, што потврђују и подаци поверенице за заштиту равноправости да су најчешће притужбе за дискриминацију у области радних права.

„Мало њих перципира постојање дискриминације према женама, старијим особама, по политичкој припадности, иако објективна пракса повереника каже супротно”, наглашава Уљаревић.

Он каже да су на питање да ли институције једнако третирају све грађане без обзира на њихову националност, веру, пол, узраст, политичку припадност, испитаници одговорили да се запослени у тужилаштвима и судовима у великом проценту (око 30 одсто) не односе исто према свим грађанима, а сличну перцепцију испитаници имају и кад је реч о запосленима у општинским и градским управама, у Влади Србије.