Обрадовић: Хашки трибунал је потценио чињенице

Од нашег специјалног извештача

Хаг – Србија очекује да се после главне расправе пред Међународним судом правде по тужби Хрватске и противтужби Србије за геноцид на спор с Хрватском коначно стави тачка те да то питање више не буде на политичкој агенди две државе, рекао је Саша Обрадовић, главни правни заступник Србије пред судом УН, на јучерашњој конференцији за новинаре одржаној у амбасади Србије у Хагу дан уочи почетка главне расправе. Србија, како је истакао, није страна која је покренула овај спор и која је желела да дође до оваквог расплета.

– Врло добро знате какви су покушаји од стране Владе чињени да дође до помирења, до решења спора изван суда, али нажалост до тога није дошло. Ти напори су чињени у циљу унапређења односа између две земље јер је овај поступак велика препрека на путу добросуседских односа – објаснио је Обрадовић став Београд.

Он је, међутим, нагласио и да Србија има интерес да Суду представи чињенице које је Хашки трибунал, нарочито у суђењу хрватском генералу Анти Готовини, у великој мери потценио. Београд ће, према речима Обрадовића, изнети снажне аргументе у прилог ставу да су злочини чињени у операцији „Олуја” заправо најтеже кривично дело које се догодило на територији Хрватске током ратова деведесетих година.

– За нас је важно да представимо чињенице које су се догодиле, а које до сада ниједан правосудни форум није усвојио, укључујући пре свега Трибунал. Наш је задатак да доказујемо да су злочини који су се с током операције „Олуја” имали обележја геноцида. А на Суду је да одлучи шта је права квалификација тих злодела – рекао је Обрадовић и додао да Србија не спори да су на територији Хрватске извршена тешка кривична дела над хрватским народом, али она нису имала обележја геноцида.

– Став Хрватске је да оно што се десило током операција „Бљесак” и „Олуја” уопште није злочин. Став Србије је, пак, да је оно што се десило 1991. године у источној Славонији, деловима Далмације, Крајине у потпуности решено од стране Трибунала пресудама попут оне Милану Мартићу – истакао је Обрадовић.

На питање „Политике” да ли тужбе између две државе могу бити само ствар прошлости као што су то поручили званичници Београда и Загреба, Обрадовић каже да су ове тужбе ствар прошлости онолико колико је сваки кривични поступак ствар прошлости.

– Ако бисмо тај аргумент доследно следили онда ниједан суд не би требало ничим да се бави. Увек се враћамо у прошлост да бисмо неке ствари средили, па нас оне науче нечему што је добро за будућност. Ми сматрамо да је доказивање броја жртава, али и чињеница да у Хрватској сада живи свега једна трећина Срба који су тамо живели 1991. године, прилично важна ствар те да држава има легитимни интерес да те ствари изнесе пред суд УН. Не видим, међутим, да то само по себи може да квари односе две државе ако две стране имају заиста добру политичку вољу да свој спор решавају и да се окрену будућности – истакао је Обрадовић, уз опаску да ће предстојећи процес узбуркати страсти у Србији и Хрватској „у мери у којој јавност то прихвати на један или други начин”.

Осим питањем да ли су Србија или Хрватска починиле геноцид, Суд ће се бавити и приговором Србије да не може бити одговорна за злочине почињене пре 27. априла 1992. године када је основана СРЈ коју је Хрватска и тужила.

У наредних пет дана јавност ће имати прилику да чује најјаче аргументе хрватске тужбе. Затим ће, следеће недеље, правни тим Београда, такође пет дана, одговарати на наводе из тужбе, а у наставку ће изнети и своју тужбу. У завршници јавне расправе поново ће реч имати адвокати Загреба који ће покушати да оспоре аргументе из тужбе Београда. Суђење траје до 1. априла, а Суд би одлуку могао да донесе већ до краја године. Већем председава Словак Петер Томка, а уз петнаест сталних судија ту су и двојица ад хок судија из Србије и Хрватске, Миленко Крећа и Будислав Вукас.

------------------------------------------------------------------------

Хрватска неће унакрсно испитивати сведоке

Правни тим Загреба одлучио је да у усменом делу расправе не испитује сведоке које је предложио Београд. За разлику од њих, заступници Београда саслушаваће и сутра и прекосутра сведоке Хрватске. За сада је још тајна колико ће сведока бити као и њихова имена. Јавности неће бити доступна ни њихова сведочења све до 1. априла. Управо због такве одлуке Суда, ни новинари неће моћи да извештавају са овог дела расправе иако им је омогућено да јој присуствују. Како ипак не би било неких проблема, представници седме силе ће морати да потпишу изјаву којом се обавезују да неће износити детаље са саслушања сведока.

------------------------------------------------------------------------

Последњи договор правног тима пред рочиште

У амбасади Србије у Хагу јуче је одржан и последњи састанак правног тима Србије пред данашњи почетак расправе. Заступнике Београда, који ће од сутра па наредних месец дана укрстити копља с колегама који бране ставове Загреба, предводи Саша Обрадовић који је Србију заступао и у спору с БиХ 2006. године. Ту су још Вилијам Шабас, професор Лајден универзитета у Хагу и Мидлсекс универзитета у Великој Британији, који важи за највећег светског стручњака за геноцид. Овај Канађанин је и председник међународног Удружења проучавалаца геноцида. Професор Шабас је раније износио ставове којима је посредно доводио у питање постојање геноцида у Сребреници. У тиму су и Немац Андреас Цимерман, директор Валтер-Шакинг института за међународно право и Кристијан Тамс са Универзитета у Глазгову. Београд ће заступати и адвокати Вејн Џордаш, бранилац Јовице Станишића, и Новак Лукић, бранилац Момчила Перишића пред Хашким трибуналом, и Душан Игњатовић, који се налазио на челу Канцеларије Владе Србије за сарадњу с Хашким трибуналом.