Obradović: Haški tribunal je potcenio činjenice

Od našeg specijalnog izveštača

Hag – Srbija očekuje da se posle glavne rasprave pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi Hrvatske i protivtužbi Srbije za genocid na spor s Hrvatskom konačno stavi tačka te da to pitanje više ne bude na političkoj agendi dve države, rekao je Saša Obradović, glavni pravni zastupnik Srbije pred sudom UN, na jučerašnjoj konferenciji za novinare održanoj u ambasadi Srbije u Hagu dan uoči početka glavne rasprave. Srbija, kako je istakao, nije strana koja je pokrenula ovaj spor i koja je želela da dođe do ovakvog raspleta.

– Vrlo dobro znate kakvi su pokušaji od strane Vlade činjeni da dođe do pomirenja, do rešenja spora izvan suda, ali nažalost do toga nije došlo. Ti napori su činjeni u cilju unapređenja odnosa između dve zemlje jer je ovaj postupak velika prepreka na putu dobrosusedskih odnosa – objasnio je Obradović stav Beograd.

On je, međutim, naglasio i da Srbija ima interes da Sudu predstavi činjenice koje je Haški tribunal, naročito u suđenju hrvatskom generalu Anti Gotovini, u velikoj meri potcenio. Beograd će, prema rečima Obradovića, izneti snažne argumente u prilog stavu da su zločini činjeni u operaciji „Oluja” zapravo najteže krivično delo koje se dogodilo na teritoriji Hrvatske tokom ratova devedesetih godina.

– Za nas je važno da predstavimo činjenice koje su se dogodile, a koje do sada nijedan pravosudni forum nije usvojio, uključujući pre svega Tribunal. Naš je zadatak da dokazujemo da su zločini koji su se s tokom operacije „Oluja” imali obeležja genocida. A na Sudu je da odluči šta je prava kvalifikacija tih zlodela – rekao je Obradović i dodao da Srbija ne spori da su na teritoriji Hrvatske izvršena teška krivična dela nad hrvatskim narodom, ali ona nisu imala obeležja genocida.

– Stav Hrvatske je da ono što se desilo tokom operacija „Bljesak” i „Oluja” uopšte nije zločin. Stav Srbije je, pak, da je ono što se desilo 1991. godine u istočnoj Slavoniji, delovima Dalmacije, Krajine u potpunosti rešeno od strane Tribunala presudama poput one Milanu Martiću – istakao je Obradović.

Na pitanje „Politike” da li tužbe između dve države mogu biti samo stvar prošlosti kao što su to poručili zvaničnici Beograda i Zagreba, Obradović kaže da su ove tužbe stvar prošlosti onoliko koliko je svaki krivični postupak stvar prošlosti.

– Ako bismo taj argument dosledno sledili onda nijedan sud ne bi trebalo ničim da se bavi. Uvek se vraćamo u prošlost da bismo neke stvari sredili, pa nas one nauče nečemu što je dobro za budućnost. Mi smatramo da je dokazivanje broja žrtava, ali i činjenica da u Hrvatskoj sada živi svega jedna trećina Srba koji su tamo živeli 1991. godine, prilično važna stvar te da država ima legitimni interes da te stvari iznese pred sud UN. Ne vidim, međutim, da to samo po sebi može da kvari odnose dve države ako dve strane imaju zaista dobru političku volju da svoj spor rešavaju i da se okrenu budućnosti – istakao je Obradović, uz opasku da će predstojeći proces uzburkati strasti u Srbiji i Hrvatskoj „u meri u kojoj javnost to prihvati na jedan ili drugi način”.

Osim pitanjem da li su Srbija ili Hrvatska počinile genocid, Sud će se baviti i prigovorom Srbije da ne može biti odgovorna za zločine počinjene pre 27. aprila 1992. godine kada je osnovana SRJ koju je Hrvatska i tužila.

U narednih pet dana javnost će imati priliku da čuje najjače argumente hrvatske tužbe. Zatim će, sledeće nedelje, pravni tim Beograda, takođe pet dana, odgovarati na navode iz tužbe, a u nastavku će izneti i svoju tužbu. U završnici javne rasprave ponovo će reč imati advokati Zagreba koji će pokušati da ospore argumente iz tužbe Beograda. Suđenje traje do 1. aprila, a Sud bi odluku mogao da donese već do kraja godine. Većem predsedava Slovak Peter Tomka, a uz petnaest stalnih sudija tu su i dvojica ad hok sudija iz Srbije i Hrvatske, Milenko Kreća i Budislav Vukas.

------------------------------------------------------------------------

Hrvatska neće unakrsno ispitivati svedoke

Pravni tim Zagreba odlučio je da u usmenom delu rasprave ne ispituje svedoke koje je predložio Beograd. Za razliku od njih, zastupnici Beograda saslušavaće i sutra i prekosutra svedoke Hrvatske. Za sada je još tajna koliko će svedoka biti kao i njihova imena. Javnosti neće biti dostupna ni njihova svedočenja sve do 1. aprila. Upravo zbog takve odluke Suda, ni novinari neće moći da izveštavaju sa ovog dela rasprave iako im je omogućeno da joj prisustvuju. Kako ipak ne bi bilo nekih problema, predstavnici sedme sile će morati da potpišu izjavu kojom se obavezuju da neće iznositi detalje sa saslušanja svedoka.

------------------------------------------------------------------------

Poslednji dogovor pravnog tima pred ročište

U ambasadi Srbije u Hagu juče je održan i poslednji sastanak pravnog tima Srbije pred današnji početak rasprave. Zastupnike Beograda, koji će od sutra pa narednih mesec dana ukrstiti koplja s kolegama koji brane stavove Zagreba, predvodi Saša Obradović koji je Srbiju zastupao i u sporu s BiH 2006. godine. Tu su još Vilijam Šabas, profesor Lajden univerziteta u Hagu i Midlseks univerziteta u Velikoj Britaniji, koji važi za najvećeg svetskog stručnjaka za genocid. Ovaj Kanađanin je i predsednik međunarodnog Udruženja proučavalaca genocida. Profesor Šabas je ranije iznosio stavove kojima je posredno dovodio u pitanje postojanje genocida u Srebrenici. U timu su i Nemac Andreas Cimerman, direktor Valter-Šaking instituta za međunarodno pravo i Kristijan Tams sa Univerziteta u Glazgovu. Beograd će zastupati i advokati Vejn Džordaš, branilac Jovice Stanišića, i Novak Lukić, branilac Momčila Perišića pred Haškim tribunalom, i Dušan Ignjatović, koji se nalazio na čelu Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s Haškim tribunalom.