Озрачена политика

У предвечерје 15-годишњице НАТО агресије оживљене су дебате о последицама бомбардовања територије Србије муницијом са осиромашеним уранијумом (ОУ).

Слободни новинар Роберт Џејмс Парсон, који је прве текстове на ову тему почео да објављује 2000, огласио се неколико пута од почетка ове године, износећи и нове детаље о својевременом скривању од јавности извештаја Бакарија Кантеа, шефа комисије за просторни програм УН, о погубним последицама употребе ОУ-муниције. Светска здравствена организација, наводи Парсон, није окончала своју студију, зато што је Међународна комисија за атомску енергију зауставила тај рад. Протоком времена, налази овог и других аутора на Западу све више се приближавају резултатима до којих су дошли наши истраживачи.

Др Мирјана Анђелковић-Лукић је пионирску студију на ову тему објавила пре пет година. НАТО је бомбардовао Србију са око 50.000 ОУ-пројектила, на двестотинак локација, а на циљеве је падало од 15 до 396 килограма ОУ.

Професор др Слободан Чикарић, проценио је да ће ове године у Србији од малигних тумора оболети 40.000 а умрети око 22.000 људи, зато што се навршава „латентни период”, време када се после изложености радиоактивним материјама, појављују обољења од рака („бум” леукемије и лимфома забележен је 2006, када се навршио латентни период за те врсте канцера).

Прошле године Би-Би-Си је пренео изјаву британског биолога Роџера Кофила, да ће у Србији у наредном периоду најмање још 10.000 људи умрети од канцера изазваних ОУ-муницијом. До ових процена Кофил је дошао радећи у лабораторији, а сазнања др Небојше Србљака, интернисте кардиолога у косовскомитровичком здравственом центру, потичу „с терена”: број оболелих од канцера је у односу на године пре агресије „чак 200 одсто већи” – у свету је на 1.000 људи њих шест оболело од рака, а на Космету 200.

Албански медији су о овоме ћутали, али су прошле године ипак објавили да је 2012. од канцера умрло 5.000 Албанаца. Ових дана, пажњу су посветили и ономе што саопштава Роберт Џејмс Парсон у својим анализама.

Разуме се да је врло јак лоби који на глобалном нивоу настоји да оспори узрочно-последичну везу између употребе ОУ-муниције и праве експлозије оболевања од рака у неким деловима Србије, поготово на Космету, укључујући и припаднике војних формација ангажованих на тој територији.

Утолико је драгоценија тврдња коју је др Небојша Србљак изнео на страницама „Политике” прошле године: „Надлежни у Србији све су заташкавали па је и ситуација овако алармантна, јер се много тога могло предупредити”. Ако је то тачно, а нема разлога да сумњамо у исказ др Србљака, ОУ-муниција није само драматично угрозила здравље становника у земљи Србији, него је увелико озрачила и овдашњу политику, баш као што је она озрачена и на глобалном нивоу.