Без стипендије хиљаде студената са високим просеком

Велики број студената са високим просеком ових дана обија прагове просветних власти у нади да ће њихове жалбе бити уважене и да ће ипак остварити право на кредит или стипендију, које су примали и претходних година. Неки од њих су због непотпуне документације остали скраћени за око 8.000 динара месечно, други су одбијени јер су пре тога примали кредит, а има и оних којима се стручна пракса у иностранству није рачунала као ефикасно студирање.

Сви они, нису ни размишљали до каквих ће проблема доћи када су прошлог лета посланици изменили Закон о ученичком и студентском стандарду, којим су пооштрили услове конкурса и границе за стипендију померила са просека осам и по на – девет.

Нашој редакцији се прва јавила Татјана Завађа из Шапца, која каже да је успевала да одржи просек на студијама архитектуре изнад девет. После завршене прве године мастер студија добила је стручну праксу преко ИАЕСТЕ у Њујорку и тамо провела осам месеци. Како се испоставило, искуство у једном од познатих архитектонских бироа у Њујорку због којег је замрзла годину, на шта има право по закону, коштала је – стипендије. Иако је имала висок просек и предала сву потребну документацију, одбијена је јер не испуњава услов о ефикасности студирања.

Њена „другарица по муци”, Даница Цвитковац која студира Географски факултет каже да припада групи оних који су одбијени због документа који је погрешно издала Национална служба за запошљавање.

– Уместо потврде да смо незапослени и пријављени, добили смо потврду да нисмо пријављени на евиденцији службе за запошљавање и то је био разлог за одбијање, иако смо у року предвиђеном за жалбе доставили исправан документ. Има нас доста који су одбијени због како кажу, непотпуне документације, иако су прошле године примали и накнадно достављене папире. Знам девојку са просеком 10 која није добила стипендију јер није имала копију личне карте – прича нам Даница која има просек 9,42.

У име групе од двадесетак студената пете године Архитектонског факултета прича Аница Ћирковић, која је имала ту „несрећу” да јој је просек 8,99.

– Уложили смо групну жалбу Министарству просвете, али писмени одговор још нисмо добили. Сви имамо исти проблем – пошто су промењени услови конкурса, стипендију не можемо да добијемо, а немамо право ни да конкуришемо за студентски кредит, јер смо га већ сви користили, што је такође нови услов, који раније није постојао у конкурсу.

Дејан Тодоровић се надовезује на ову причу и каже да су већина оштећених добри студенти који раде волонтерски на факултету.

– Иако смо на буџету, студирање архитектуре је скупо, дешава се да недељно морамо да издвојимо по две, три хиљаде, а када је испит пет, јер имамо доста цртежа, семинарских радова, материјали за макете су скупи… – прича Дејан.

У Министарству просвете, науке и технолошког развоја кажу да су студенти имали довољно времена да се распитају која су документа потребна, као и да су ранг-листе закључене.

Стевица Пиварски, руководилац Групе за ученичке и студентске кредите и стипендије, објашњава да је један од услова конкурса ефикасност студирања, а да она подразумева давање године за годином. Када је реч о групној жалби студената архитектуре, одговор је написан, очекује се да га потпише министар просвете.

– Група студената нам је проследила захтев за ослобађање од студентског кредита после завршених основних студија, што смо ми и учинили, јер у питању су све добри студенти. Међутим, они су наставили мастер и опет конкурисали за кредит, а по правилима конкурса није могуће да се после тога добије кредит. Они су имали могућност да конкуришу за стипендију, али само уколико су имали просек изнад девет, тако да сами сносе одговорност за насталу ситуацију – објашњава Пиварски.

На наше питање зашто су пооштрени услови конкурса, када се годинама уназад стипендија добијала са просеком изнад осам, Пиварски одговара да је проблем настао после увођења „болоње”, када се драматично повећао број студената са високим просеком, а буџет за стипендије остао исти.

– Школске 2000/2001. године смо имали 1.147 стипендија, а школске 2012/2013. чак 14.021. Када смо видели тај распон, а морали смо и да повећамо износ стипендије са 6.100 на 8.400 и то све са истим буџетом, били смо принуђени да пооштримо услове конкурса, што је урађено законским изменама у лето прошле године – каже Пиварски.

Он додаје да је за актуелну школску годину подељено 8.500 стипендија и 11.600 кредита.