Државне банке траже новог газду

Ретко се дешава да власник неке имовине каже да му није потребна, а то је код нас управо случај са банкама у којима је држава већински или појединачно највећи акционар. Јер, представник својине над том имовином, а то је Лазар Крстић, министар финансија, колико прошле недеље је изјавио да Србији није потребно шест или седам банака у државном власништву.

Крстић је на „Копаоник бизнис форуму” рекао да се постављају питања – која је суштина постојања толиког броја банака у државном власништву и шта урадити са њима.

Држава је власник или појединачно највећи акционар Комерцијалне  банке, Поштанске штедионице, Чачанске банке, Јубмес, Српске банке, Југобанке Југ банке – Косовска Митровица, а посредно и Дунав банке, „Дунав осигурања”.

Постојање банака у државном власништву посебно је доведено у питање у последњих годину и по када су у стечај отишле три банке у њеном власништву – Агробанка, Развојна банка Војводине и Привредна банка Београд, због чега је држава морала да покрије њихов губитак од безмало милијарду евра.

Шта држави ваља чинити с овом имовином?

Ненад Гујаничић из Вајзброкера каже да то колико су нам потребне банке са доминантним државним власништвом најбоље показују догађаји из блиске прошлости у нашем финансијском систему. С једне стране имали смо банкротство неколицине државних банака које је коштало грађане готово милијарду евра, док просечно правно и физичко лице није имало никакве посебне користи. Штавише, окористиле су се само поједине интересне групе користећи управо овакав власнички концепт и недомаћинско пословање.

– Преостале државне банке углавном су мање и са проблемима у пословању, не рачунајући Комерцијалну банку. Негативни трендови у банкарском сектору ће се свакако наставити и ове године те би стога свако одлагање покушаја приватизације ових банака могло скупо да кошта. Извесно је да ће неке од њих захтевати докапитализацију пре продаје, али је свакако и то боље решење него просто гомилање лоше активе у билансима Поштанске штедионице што је само одлагање проблема – сматра Гујаничић.

По његовим речима, прошла су времена када су се од продаје банака остваривали високи приватизациони приходи. Сада би приоритет морао бити консолидација финансијског система и елиминисање његових најрањивијих делова. Примера ради, тренутно Комерцијална банка вреди око 250 милиона евра, а у приватизацији би се могло рачунати са извесном премијом на ову цену. Пре кризе, тржишна вредност ове банке била је преко милијарду евра и веома лако је могла бити спроведена приватизација.

Стојан Дабић, стручњак за банкарство и тржиште хартија од вредности, каже да је очигледно да држава жели да прода те мање банке у којима има власнички удео.

– Држава за њих неће имати купца, јер су инвеститори пре заинтересовани да праве нову банку. У том случају не преузимају оптерећења које стара банка има. Биланси тих банака нису чисти – каже Дабић додајући да се оне могу реорганизовати и интегрисати са другом банком.

На питање да ли прети још неки случај стечаја у делу државних банака саговорник каже да се то не сме поновити зато што је стечај скуп за државу. Тамо где је држава власник она мора да покрије и све осигуране и неосигуране депозите.

По Дабићу, држава би могла да задржи оптималан број банака у свом власништву и да их оспособи да финансирају развојне послове који су јој од интереса. То, међутим, не би значило да банка треба да има социјалну функцију.

Држава, за сада не планира да изађе из власништва у Комерцијалној банци и Поштанској штедионици, а за остале тражи решење. Обе банке праве профит и ликвидне су.

У јавности се говоркало да Српска банка кубури са адекватношћу капитала и да би решење могло бити докапитализацијаили спајање са ЈУБМЕС-ом.Ова пак банка има скромно тржишно учешће, удео државе није још сасвим дефинисан, а акције уз домаће деоничаре имају и бивше југословенске републике, осим Босне и Херцеговина која је продала своје акције.

Две мале државне банке, Чачанска и Дунав, имају, како се процењује, проблеме са минималном капиталном основом од десет милиона евра. Чачанска банка је ликвидна и профитабилна, а у јавности су се појавиле информације да је чак неколико страних инвеститора заинтересовано да је купи.

Дунав банка има веома добру адекватност – готово 28,5 одсто. Ради с профитом, али њен пословни успех веома зависи од истоимене осигуравајуће куће чија је, уствари, и продужена рука. Пре извесног времена појавила се информација да „Телеком” жели да је купи, али је то одмах и демантовано.

Југобанка у Косовској Митровици, која има високуадекватност – чак 87,3 процента,профитабилна је, ликвидна, али фали јој бар 100.000 евра да би достигла минималних десет милиона евра. За Србијуне представља никакав системски ризик, али јесте за град у коме ради.