Сунчани сат пресељен у сенку

Сомбор – Једини сунчани сат у Србији више неће показивати тачно време. Са зида Плебаније у Сомбору премештен је у просторије Градског музеја и рестауриран, а његово премештање на сеновито место било је једини начин да се он и сачува. На зид Плебаније је постављен нови сунчани сат, реплика оригинала постављеног 1850. године.

У центру Сомбора посебно место је припадало овом необичном сату за који је заслужан човек који са својим суграђанима није живео у великој љубави. Идеја о сунчаном сату на зиду Жупног двора Цркве Пресветог тројства (Плебаније), пала је на ум Јовану Чокору, родом из Баје, који је у Сомбор дошао 1843. године. Чокор је завршио правни факултет а потом и богословију и у Сомбор стиже да би подучавао у Учитељској школи. Међутим, пошто је знање ученицима углавном „утеривао” шибом и строгим физичким кажњавањем, изазвао је такву омразу међу ђацима и становништвом да је 1852. године морао да напусти Сомбор и место управитеља Учитељске школе. Како је наведено у књизи Стевана Васиљевића о знаменитим Сомборцима, суграђани нису волели Чокора ни због његових политичких уверења, тј. промађарског става.

Ипак, неомиљен за живота, Чокор је Сомбору оставио знамење по којем га и данас памте. Пошто се бавио астрономијом, чак је написао и књигу из ове области, дао је да се на зиду Плебаније направи сунчани сат, на ком се су представљени архангел Гаврило, петао који најављује нови дан, али и упозоравајући натпис на српском и мађарском језику „један ти је од ових последњи”. Ове речи многи су тумачили као освету неомиљеног професора суграђанима, а не само као поглед на живот.

Ипак, време које је мерио оставило је траг на њему. Сунчани сат је од 1850. године на зиду „шибан” временским утицајима последњих година почео озбиљно да се круни, натпис је знатно оштећен, фарба се љуштила те је у општем уређивању центра Сомбора неминовно дошло на ред и спасавање сата. Стручњаци су проценили да би уколико се нешто не предузме, за две године он практично био уништен.

Приступило се једном сложеном и деликатном послу који је подразумевао да се сат „сљушти” са зида, конзервира, реконструише и пренесе у Градски музеј. На захтев Дирекције за изградњу града Сомбора из 2012. године, од 10. јула до 15. септембра прошле године, стручњаци Покрајинског завода за заштиту споменика културе Зоран Баришић, сликар конзерватор и руководилац радова и Бојан Филиповић, спољни сарадник, спасили су сат за нова поколења. Они су успели да без и једног оштећења сат скину са зида, ураде његову неопходну заштиту и пренесу га у Градски музеј. Да Сомборци не би остали без знаменитости и на месту где је оригинално постављена, на згради Плебаније направљена је реплика овог сата.

Стари сат, који више неће мерити наш положај према Сунцу, од прошле седмице у Градском музеју изложен је као први експонат сталне поставке.