Ђиласов положај у КСС неодржив

У земљи у којој спорт у пуном износу дели судбину политике, политичке промене неизоставно доносе земљотрес у спорту. Зато је лако закључити да ће Драган Ђилас тешко одбранити своју позицију у Кошаркашком савезу Србије (КСС).

Хтели смо да разговарамо с њим о томе, да видимо какви су његови планови у кошарци после дебакла на политичким изборима, али нас је обавестио да је ван земље и да ће бити на располагању чим се врати.

Када је пре три године дошао на место председника КСС, као градоначелник Београда, Ђилас је дочекан као „бинго” у организацији која је дуговала 1,5 милиона евра и каснила са исплатама премија играчима и платама запосленима.

Није му дуго требало да реши финансијске проблеме, а стављањем бивших репрезентативаца у улоге потпредседника задобио је симпатије многих. Међутим, оног тренутка кад је почео политички да посрће, из државне касе је стизало све мање новца за кошарку. Тако је Савез прошле године остао „кратак” 400.000 евра, што је шестина буџета (2,5 милиона евра).

Пошто по неписаном правилу ручицу за доток кисеоника може да помери само неко из власти или врло близак њој, очигледно је да ће кошарка наставити да се гуши у дуговима уколико се нешто не промени.

Није то питање да ли је Ђилас радио добро или лоше, већ једноставно ствар „принципа”. Парадоксално, јединог „принципа” који беспрекорно функционише у нашем спорту: колико власти – толико утицаја у спорту!

Имајући у виду то да је погурао с мртве тачке причу о приватизацији у спорту, па самим тим и о преиспитивању улоге јавних предузећа у финансирању спорта, Александар Вучић ће вероватно инсистирати на томе и да се јасно одреди улога политичара у спорту.

Тим пре што је пре неколико месеци сугерисао свим кадровима из своје странке (СНС) да се повуку са функција у спорту. Неки већ дуго апелују да се кроз нови Закон о спорту, којим ће бити повучена оштра граница између аматерског и професионалног спорта, обезбеди пристојан живот спортским савезима у спортовима од „посебног интереса”. Дакле, кроз систем, а не преко политичке моћи.

– Повукао сам се из КСС кад сам видео да не могу даље, јер нисам имао ту моћ да отворим сва она врата на која сам куцао да бих обезбедио кошарци миран сан. А онда се појавио Ђилас као решење и свима је пао камен са срца. Био је политичко решење које је донело миран живот Савезу. Као градоначелник је могао да окрене телефон и за тили час реши проблем, али ја као бивши репрезентативац нисам могао да добацим тако далеко. Нема то везе са Ђиласом, то је тренд у нашем спорту у којем није системски решено питање функционисања спортских савеза – казао нам је Драган Капичић који је до априла 2011, пре Ђиласа, водио кошаркашку организацију.

КСС је тренутно организован по Ђиласовој замисли, са четворо потпредседника, генералним секретаром и још неким људима које је он поставио на та места. Кад је долазио истакао је, поред осталог, да ће бити ту као прелазно решење и да нема дилему да би његов наследник требало да буде Дејан Бодирога (један од потпредседника).

Због тога, али и као прослављени репрезентативац, Бодирога се намеће као решење. И доскорашњи селектор Душан Ивковић је истакао пре три месеца, кад смо га питали шта мисли о евентуалним променама на челу КСС (пошто су га неки упорно гурали на то место), да би требало само поћи од тога шта је Ђилас рекао кад је дошао (мислио је на изјаву да је Бодирога будући председник – прим. аут).

И сам чин доласка Александра Ђорђевића на место селектора указивао је да унутар организације влада мишљење да наступа време Бодироге који га је и позвао да преузме државни тим. Пошто је готово извесно да се Бодирога неће кандидовати за председника ФИБА-Европе (избори у мају) и да ће подржати председника КС Турске Тургаја Демирела, неки од његових блиских сарадника сматрају да тиме показује и решеност да се посвети вођењу српске кошарке. Међутим, он се за сада не изјашњава.

Кад смо недавно разговарали с неким људима из КСС, пожалили су се да Савез све више плаћа цену пада политичке популарности Ђиласа, али нико никада није рекао ниједну лошу реч о његовом раду у кошарци. Хвалио га је својевремено и некадашњи председник Савеза (тада КСЈ) Небојша Човић (такође бивши градоначелник Београда) који је, непосредно уочи избора у КСС у априлу 2011, одлучио да се не кандидује и тако отвори Ђиласу пут ка сигурној победи.

– Са Ивковићем треба под хитно разговарати да би наставио да ради као селектор. Да би се то урадило, неопходно је да за председника КСС имамо човека с ауторитетом, а по мом мишљењу, највише би на сређивању ситуације у кошарци могао да уради градоначелник Ђилас – казао је тада Небојша Човић, данас председник Црвене звезде.

Последњих дана, у разговору с неколико великих ауторитета српске кошарке (желели су да остану анонимни), сазнали смо да није мали број оних који сматрају да би управо Човић (нестраначка личност) могао да буде добро решење уместо Ђиласа. Мада и сами кажу да су свесни да је то тешко изводљиво, имајући у виду да би се Партизан свом снагом борио против тога.