Справе у играоницама и даље без контроле

Прошла су два месеца од инцидента на Београдском сајму, када се приликом превртања ваздушног тобогана повредило четворо ученика ОШ „Аца Милосављевић” из Рушња.

Захтеви јавности да се у ову област уведу безбедносни стандарди у међувремену су утихнули, власници играоница настављају по старом и не контролишу реквизите, иако их на то обавезује Закон о општој безбедности производа.

– Дечје играонице се у Агенцији за привредне регистре воде као угоститељски објекти, а инспекцијске службе које их контролишу од власника не траже обавезни сертификат да су им реквизити безбедни. Тај документ би морале да траже и локалне самоуправе, које издају дозволу за отварање – каже Марко Стојчић, чија је фирма акредитована за издавање сертификата о безбедности реквизита.

Према његовим речима, од 2009. када је усвојен Закон о општој безбедности производа, ниједан од власника играоница, а данас их у Србији има око 500 (половина у Београду), није му се обратио ради добијања сертификата. То довољно говори о темељитости рада инспекција које би морале да се старају о примени овог закона.

Што је најгоре, ни велики број родитеља не размишља претерано о овој теми.

– Невладина организација Иницијатива за безбедност деце и младих спровела је анкету на тему да ли родитељи траже доказ од власника играоница да су реквизити безбедни. Према тој анкети, око 85 одсто родитеља је на питање: „Да ли мислите да је ваше дете безбедно у играоници?” одговорило: „Мислим да јесте” – истиче Стојчић.

Када је реч о играоницама на отвореном, за њих је задужена комунална полиција. Она је овлашћена да од власника тражи сертификат о безбедности реквизита.

Што се тиче јавних дечјих игралишта у надлежности локалних самоуправа, последњих година дошло је до позитивних помака, нарочито у Београду, Новом Саду, Суботици, Нишу, Шапцу, Крагујевцу и Краљеву. Игралишта су усклађена са домаћим стандардима, установљеним по европском моделу.

– Општинске службе утврдиле су где постоје небезбедни реквизити и почели да их уклањају. Међу таквим справама, у Београду су вртешке у облику јајета поред Дома Народне скупштине Србије, као и неколико попуцалих пластичних тобогана чије оштре ивице могу да озледе децу. На неким игралиштима поломљени су носећи елементи реквизита, штрче ексери, дрвене греде – набраја Стојчић, који је конструисао око 250 игралишта широм Србије.

Александар Гаврић, председник Спортске организације „Авантура парк”, истиче да већ годинама апелује на градске власти да се и у области забавних паркова и радова на висини (уз помоћ ужета) обезбеди доследна примена закона.

Како истиче, у Србији не постоји инстанца која би заинтересованом за отварање авантура парка могла да изда инструкције по којим безбедносним стандардима треба да га изгради и одржава јер – наша земља нема стручњака у тој области. Гаврић каже да се за рад у свом авантура парку на Ади Циганлији годинама обучавао у Француској.

– Држава треба да окупи људе које имају искуство у раду паркова за забаву, како би предложили шта све треба уредити, а затим да оформи комисију која ће то преточити у прописе. Управо такву иницијативу пре два месеца сам упутио Синиши Малом, још чекам позив из Скупштине града – закључује Александар Гаврић.

Градски прописи регулишу комунални ред, а не безбедност справа

После инцидента на Београдском сајму, Секретаријат за инспекцијске послове је, уз сагласност привременог већа, прошлог месеца поднео иницијативе Министарству трговине и Министарству привреде, надлежним за послове стандардизације, за доношење прописа који би уредили безбедност на дечјим игралиштима, у играоницама, авантура парковима...

Ти акти требало би да прецизирају безбедносне захтеве који ће важити за опрему за игру и рекреацију на отвореном, начин на који ће се проверавати испуњеност тих захтева, као и ко је надлежан за инспекцијски надзор над применом ових прописа.

У секретаријату појашњавају да је градским одлукама, у складу са Законом о планирању и изградњи, Скупштина града прописала услове и начин постављања опреме за игру и рекреацију у забавним парковима, циркусима, спортским и монтажним објектима за рекреацију и забаву деце, али да они регулишу само комунални ред, а „не и питање безбедности наведених уређаја и опреме”.