Пробој екстремне деснице у Француској

Француска ултрадесничарска партија Национални фронт забележила је историјски резултат у првом кругу локалних избора, који су гласачи искористили да изразе незадовољство политиком владајуће Социјалистичке партије председника Франсоа Оланда.

„’Ало, овде ’Титаник’!” одговорио је на телефон један стари Оландов пријатељ након затварања гласачких места у недељу увече, пише дневни лист „Паризијен”.

„Наше гласачко тело није изашло на изборе, свега им је доста и овим су желели да нас шутну у гу…”, био је искрен један други близак сарадник Оланда кога цитира француска штампа.

Резултати првог круга показују да десница преузима вођство у француским градовима који су већином били у рукама социјалиста.

Водећа опозициона партија УМП са коалиционим савезницима освојила је са центра 46 одсто гласова наспрам 37 одсто, колико су добили социјалисти након 22 месеца на власти. Национални фронт освојио је седам одсто гласова, чиме се наметнуо као трећи кључни актер на локалним изборима.

За водећу десничарску партију УМП успех у првом кругу је својеврсни реванш након пораза председника Николе Саркозија на изборима 2012. године.

„Партија се уздиже после две тешке године”, изјавио је њен лидер Жан Франсоа Копе.

Већина гласача УМП-а (55 одсто) и Националног фронта (62 одсто) жели приближавање на локалном нивоу. Ово приближавање две странке на десници објашњава се тиме што је ултрадесничарска партија успела да „опере” имиџ од када је предводи Марин Лепен и постала снажна изборна сила, у стању да утиче на изборне резултате традиционалне деснице.

Након првог круга Лепенова је констатовала „крај биполаризације” француског политичког живота и долазак „нове, аутономне” политичке силе на локалном нивоу.

Национални фронт предвиђа победу у петнаестак великих градова, међу којима су Авињон и Перпињан, као и у стотинак мањих места. Француски коментатори слажу се да ће њихова победа у овим градовима трајно изменити француски политички пејзаж.

Пробој деснице објашњава се и изузетно малим одзивом гласача, нарочито из редова социјалиста. Чак четири од десет Француза (38 одсто) нису изашли на изборе.

Резултати потврђују да Французи немају поверења у владу и председника Оланда, који има подршку свега 20 одсто грађана.

За уводничара „Фигароа” реч је о „личном и политичком неуспеху” шефа државе, који додатно слаби његову позицију.

Санкционисана је владина политика стезања каиша и повећавања пореза као мере штедње, у ситуацији у којој француска економија не показује знаке опоравка а незапосленост и даље расте.

Оланд има имиџ председника коме недостаје одлучност и визија да Француску изведе из кризе. На ту представу надовезале су се недавне афере из приватног живота које су оставиле утисак неозбиљности државног врха. Французима се није свидело ни то што је Оланд на гласање у унутрашњост земље отишао председничким авионом уместо возом, што је коштало 9.200 евра, како је била принуђена да саопшти Јелисејска палата.

Рекордно слаба излазност указује, међутим, на незадовољство Француза читавом политичком елитом. Највећу опозициону странку, УМП, у последње време потресају афере у којима се њени садашњи и претходни лидери, Копе и Саркози, терете за корупцију и илегално финансирање председничке кампање.

Све то утицало је на успех Националног фронта, чија је политика донедавно сматрана супротном републиканским вредностима Француске.

„Смањићемо порез у свим градовима под нашом управом. То је хитно јер Французи не могу више”, поручила је Лепенова.

Национални фронт, који води политику затварања граница, враћања на националну валуту и смањивања броја имиграната, нада се да ће направити још веће изненађење на европским изборима 25. маја.