Прети нам блага рецесија

Нова влада суочиће се с нагомиланим проблемима због вишедеценијских неповољних околности у којима се налазила Србија, актуелне светске кризе, али и одлагања решавања проблема и разводњавања планираних реформи током последње три-четири године. Влада мора истовремено да реализује фискалну консолидацију, реформише јавни сектор и привредни систем и примени одређене антирецесионе мере. Такође, треба да усвоји неопходне, често непопуларне мере, уместо да такве мере одуговлачи или примењује половична решења, оценио је јуче Милојко Арсић, главни и одговорни уредник часописа „Квартални монитор”, представљајући најновији број.

– Да ли ће нова влада бити вољна и способна да реализује потребне реформе биће јасно већ неколико месеци након њеног формирања. Један од важних тестова који ће показати да ли је влада на челу са СНС-ом опредељена за реформе биће потписивање обавезујућег и дугорочнијег аранжмана са ММФ-ом током друге половине године – сматра Арсић.

По његовом мишљењу, фискална консолидација трајаће три-четири године, али је неопходно да се већ у другој половини ове године реализују уштеде од око 400 милиона евра. Толике уштеде неће бити могуће ако се не смање плате у јавном сектору или уведе њихово опорезивање.

Пред новом владом је велики изазов смањења фискалног дефицита, који је већ две године највећи у Источној и Централној Европи, а у 2014. може се догодити да буде и највећи у Европи, упозорио је Арсић.

По његовом мишљењу, дефицит би до 2017. године могао да се смањи на 2,5 до три одсто БДП-а. То би могло да се оствари уштедама од један одсто БДП-а годишње, при чему спроведене мере штедње не би смеле да угрозе привредни раст.

Арсић је објаснио да би смањење броја запослених у јавном сектору за 10 одсто, што је око 50.000 људи, донело уштеду од један одсто БДП-а годишње, док би мерама сузбијања сиве економије могли да се остваре додатни приходи буџета од један одсто БДП-а.

– Јавни сектор је предимензиониран. Нису успостављени механизми тржишне економије, а Србија се суочава с успоравањем раста, при чему је већи број делатности у рецесији. Привреда Србије у 2014. години биће у стагнацији, а није искључена ни блага рецесија – сматра уредник ФРЕН-а.

Србија би, како је казао, требало са Светском банком да се договори о продужетку рока за реструктурирање друштвених предузећа, јер то не може да буде завршено, као што је планирано, у првој половини године, али тај процес мора да се доведе до краја, јер грађани више не могу да плаћају губитке тих фирми.

Арсић сматра да би држава у привреди требало да примени специфичне мере, као што су субвенционисане камате на кредите и да покрене масовну изградњу јефтинијих станова намењених средњем слоју становништва, што би покренуло привредну активност.

Коментаришући монетарну политику, Арсић је рекао да је одржавање курса динара на нивоу од око 116 динара за евро било политички мотивисано због избора, оцењујући да би благи пад вредности динара погодовао подстицању привредних активности, а поготово извоза.