Помахнитали убица "опседнут црном магијом"

Јабуковац – Јабуковац, село надомак Неготина, Тимочка крајина, али и читава Србија су у шоку после крвавог пира Николе Радосављевића (39), психичког болесника и гастарбајтера у Аустрији, који је прексиноћ свирепо убио девет особа, а две тешко ранио. Неверица је и јуче владала Јабуковцем, док су овим селом одјекивали јауци за невиним жртвама монструозног злочина.
Никола Радосављевић ухапшен је јуче ујутру око два часа после поноћи на месном гробљу, после вишечасовне потраге у коју су били укључени припадници специјалних јединица полиције, као и два хеликоптера. Када га је полиција пронашла на крају гробља, близу шипражја, како седи на плочама породичне гробнице, Радосављевић је покушао самоубиство пуцајући у себе у пределу леве стране стомака. Припадници Специјалне антитерористичке јединице (САЈ) су га разоружали и одвели до амбулантних кола где му је указана прва помоћ. После тога, Радосављевић је превезен у Ниш на даље лечење. Када су га припадници МУП-а ухапсили, најмонструознији српски масовни убица деловао је прилично смирено, ако је судити по снимку који је објавила РТС.

Мештани Јабуковца одахнули су када су на телевизији саопштили вест о хапшењу њиховог комшије. Многи од њих, како сами признају, били су уплашени за свој живот, забарикадирали су се у кућама и очекивали најгоре. Неки су се наоружали ловачким пушкама да би пружили отпор помахниталом убици.

Овај догађај, који се може окарактерисати као највећи злочин у новијој мирнодопској историји Србије, почео је прекјуче око 17 часова. Радосављевић је прво претукао своју супругу Јелену која је тог дана допутовала из Беча. Затим је отишао до бунара који се налази између његове куће и дворишта породице Баџикић. Померио је даске и камење који су затварали отвор каменог бунара дубоког око пет метара и скочио унутра.

Чувши неуобичајене звуке, Радосављевићев први комшија Драгослав Баџикић дотрчао је до бунара. Видео је комшију како се извлачи из пет метара дубоке рупе и помогао му је да изађе. Одвео га је у своје двориште где му је рекао да седне и да се одмори. По казивању самог Баџикића, Радосављевић је причао о томе како зна "ко је њему подметнуо пожар" који је недавно захватио Радосављевићеву породичну кућу на оближњем салашу. Он је, заправо, алудирао на влашку црну магију којом је био опседнут. Веровао је да у овом крају, познатом по врачарама, неко покушава да му ради о глави и да га наводно убије.

Радосављевић је из Баџикићеве куће отишао у своје двориште. Баџикић је кренуо за њим мислећи да ће поново покушати самоубиство вешањем. Међутим, Радосављевићев план овог пута био је другачији. Узео је очеву ловачку пушку и рекао Баџикићу да оде кући или ће га убити. Поновио је то још једанпут, после чега је Баџикић озбиљно схватио његове намере и побегао.

Неколико тренутака касније почео је крвави пир највећег српског масовног убице. Кренуо је земљаним путем који води од његове куће до асфалтираног дела Улице албанске споменице. Застао је код једног дрвеног отвора, на међи између његове куће и дома породице Ђорђевић. Кроз тај отвор промолио је ловачку пушку двоцевку и пуцао у Марину Кучкуречић (70) која се налазила у дворишту куће. Чувши пуцње, из собе на спрату изашли су домаћин куће Вељко Ђорђевић (58) и његов син Драган (22). Помахнитали Радосављевић запуцао је и на њих, усмртивши их на лицу места.

Убица је наставио даље. Када је ушао у Улицу албанске споменице, запуцао је на прво двоје људи које је угледао. Били су то Бранислав (58) и Драгиња (55) Борунџић, супружници који су пре неколико дана дошли са привременог рада у Немачкој како би се одморили у родном крају.

Наставивши истом улицом, после педесетак метара, Радосављевић је наишао на своје следеће невине жртве: малолетног Срђана Бађикић (15), његовог оца Синишу (36) и Бранислава Бадељевића (22). Малолетни Срђан стајао је у свом дворишту, када га је Радосављевић упуцао и усмртио. Истог тренутка, из куће је изашао његов отац Синиша, који је тешко рањен. Помахнитали пуцач окренуо се затим ка другој страни улице, где је Бранислав Бадељевић, видевши шта се дешава, почео да бежи, тражећи заклон. Радосављевић није имао милости, па је овом младићу који се недавно вратио са одслужења војног рока пуцао у леђа.

Крајња мета Радосављевића, по свему судећи, била је Аника Чогић (62), ташта његовог рођеног брата који такође живи у Аустрији, за коју је веровао да му црном влашком магијом ради о глави. На путу до куће Анике Чогић, Радосављевић је усмртио Персиду Банковић (36) која је простирала веш на својој тераси.

Успут је срео још три особе на које није пуцао. Први је био један момак који је нашао заклон иза паркиране приколице. Тај младић упитао је Радосављевића шта то ради, на шта му је овај одговорио да ћути или ће и њега убити. Друга особа била је једна старија жена. Њу је на влашком језику упитао да ли се бави "факатурима" (влашки назив за црну магију), на шта му је она одговорила да никада у животу није имала додира са тим стварима. Оставио ју је на миру и наставио даље. Трећа особа коју је сусрео био је један старији човек кога изгледа није ни видео, пошто је своју пушку пунио мецима.

Радосављевић је наравно усмртио и Анику Чогић, али не на улици као остале жртве, већ у њеној кући. Полиција је њено тело пронашла случајно, после упада у кућу у којој се, према дојавама мештана, крио Радосављевић. Пошто је убио, по његовом мишљењу, "главног кривца за животне проблеме", Радосављевић је отишао према петсто метара удаљеном гробљу где је пронађен и ухапшен.

У целом селу које броји око хиљаду домаћинстава одјекивали су јауци. У породичној кући Ђорђевића, окупљене комшије, пријатељи и најближи рођаци били су, као и сви остали, у неверици. Од чланова најуже породице преживела је само тек пунолетна Сања (19). Преживела је стицајем срећних околности, јер је неколико сати раније отишла са пријатељима код бабе у село Тополница код Мајданпека.

У кући убице Радосављевића такође су јуче владали шок и неверица. Ту су били Николин отац Петар, мајка Зора, као и син Далибор (13) и годину дана млађа кћерка Гордана. Њих двоје су били веома забринути, јер нису чули никакве вести о здрављу њихове мајке Јелене, смештене у неготинској болници. Забринути су и зато што не знају у каквом је стању њихов отац. Малом Далибору који сутра пуни 13 година очи су биле пуне суза. И даље не може да верује шта се догодило. Он каже да ништа није наговештавало овакву незапамћену трагедију. Каже да у породици раније није било свађа, али да је отац Никола у последње време стално мислио да је под утицајем црне магије. Због тога су пре два дана њих двојица посетили локалну врачару која му је потврдила црне слутње и дала му наводни лек за отклањање подметнутих чини.

Никола Радосављевић је, како се сазнаје, био лечен у психијатријским установама у Београду и Бечу. Општина Неготин на јучерашњој ванредној седници прогласила је данашњи дан за дан жалости за жртвама из села Јабуковац. Донета је и одлука о давању једнократне помоћи породицама настрадалих. Колективна сахрана жртава биће обављена данас на месном гробљу у Јабуковцу.