Треба мислити на старост

Улагање у добровољне пензијске фондове је облик дугорочне штедње с циљем да се обезбеде додатни приходи за "треће доба". Имајући у виду да је такозвани први стуб пензијског осигурања државни ПИО фонд већ увелико испражњен и да ће се, с временом, пензије из тог фонда још више смањивати, сваки одговоран појединац мора да мисли на старост и пензију. Зато су добровољни пензијски фондови права прилика за то, саветује Наташа Марјановић, директор Делта Ђенерали добровољног пензијског фонда.

Највећа предност добровољних пензијских фондова, истиче она, јесте потпуна флексибилност за чланове. Наиме, члан сам бира износ и динамику уплате; може најпре уплаћивати, на пример, по 3.000 динара неколико месеци, па наредних неколико по 5.000, да би се опет вратио на 3.000, и то све уз месечну, полумесечну, тромесечну или било коју другу изабрану динамику. Члан, такође, може престати у неком тренутку да уплаћује доприносе, да би са уплатом наставио онда када му то финансијске могућности дозволе. И то све без било каквих негативних последица. Једино ограничење представља минимална уплата коју фондови сами прописују и која се креће око 1.000 динара, зависно од фонда. Наравно, што се дуже и више уплаћује, акумулира се већа сума.

Држава, кроз пореске олакшице, стимулише и послодавце и физичка лица да уплаћују у добровољне пензијске фондове. Уплате до 3.000 динара месечно ослобођене су плаћања пореза и то свакако треба искористити. Такође треба напоменути да ће, у случају да се при подизању средстава одлучи за доживотну пензију, члан добровољног пензијског фонда бити ослобођен и пореза на капиталну добит.

Акумулирана средства се не могу подићи пре навршене 53. године, док се са неким од понуђених начина исплате мора започети пре навршених 70 година, што практично значи да никад није касно да се почне са штедњом у добровољном пензијском фонду. У случају ванредних трошкова лечења или трајне неспособности за рад, члан може повући акумулирана средства и пре навршене 53. године живота.

Иако потпуно флексибилни за чланове, добровољни пензијски фондови су строго регулисани и контролисани од стране Народне банке. Загарантована је сигурност улагања, а стриктним ограничењима контролише се у шта се улажу средства из фонда и колико максимално у фонд сме да се улаже. Сигурност улагања, уз велику јавност рада, доприноси транспарентности која је потребна за изградњу поверења, у протеклим временима често нарушаваног, а без којег је постојање оваквог производа практично немогуће.

Није захвално поредити штедњу у добровољним пензијским фондовима са улагањима у друге производе на финансијском тржишту. Иако сличност постоји, различити производи пружају различите финансијске погодности појединцу и задовољавају различите потребе. Од добровољних пензијских фондова се очекује стабилан и сигуран раст имовине на дуге стазе који ће, уз минималан ризик, донети принос који је виши од износа оствареног штедњом у банци.