Стручњаци предлажу укидање понављања разреда

Укидање понављања разреда, као један од могућих путева реформе нашег образовног система, један је од предлога које је у више од 50 земаља широм света представио проф. др Мирослав Кука, предавач на Високој школи за васпитаче у Алексинцу и Педагошком факултету у Битољу.

Иако је његов пројекат „Редефинисаност структуре образовног система Србије” преведен на неколико језика, представљен од Тајланда и Нигерије до Италије, Шпаније и Велике Британије, у Србији је прошао без реакција просветних власти. Ово је уједно и најмасовније организовано истраживање у области образовања последњих година, тврди др Кука.

– Последњи скуп на којем сам говорио о српском образовању био је недавно, на универзитету у Албанији. Рад је објављен и у најтиражнијем међународном америчко-кинеском образовном часопису, и то бесплатно, на њихов позив, као и у Русији. С друге стране, послао сам пет примерака у Министарство просвете, исти материјал упутио сам и на 37 адреса учитељских факултета, високих школа за васпитаче и катедри за педагогију филозофских факултета и до данас нисам добио ниједан одговор – прича др Кука.

Додаје да смо преплављени препорукама које долазе из страних земаља и од страних експерата, а да су ретки аутори који раде обрнуто и своје резултате и идеје препоручују страним васпитно-образовним системима.

А да ово није предлог једног човека, сведочи и податак да је у израду овог рада било укључено више од 80 људи из просвете и, што је најважније, практичара с терена – васпитача у вртићима, наставника у школама и то из целе Србије и земаља региона. Они су током шест-седам месеци давали сугестије, а коначни облик текста настао је уз помоћ професора Ксеније Јовановић и Јове Талевског.

Шта је то што пракса предлаже и што је било интересантно свету?

У првом циклусу учења, предшколском, децу би требало учити друштвеним вештинама, развијати „колективни дух”, стављати акценат на физички развој и научити основне елементе читања, писања и рачунања. У нижим разредима основне школе сувишни су изборни предмети, сматра наш саговорник.

Након шестог разреда предвиђено је полагање обавезног теста опште информисаности и интелектуалних способности, чији би резултати, заједно с подацима из упитника који попуњава одељенски старешина, били основ за формирање нових одељења у седмом разреду.

У наставу новоформираних одељења (разреда), поред обавезних и базичних предмета, уводе се изборни и факултативни предмети, које бира ученик а не родитељи.

Највећа новина коју предлаже јесте да се укине понављање разреда и то као стимулативна мера. Идеја је да у средњој школи ученици с недовољним оценама прелазе у наредни разред, међутим, ако су у основној више пута имали закључене јединице, не би могли да догурају даље од обавезног, првог разреда средње. Када дете са закљученом јединицом пређе у наредни разред, морало би да слуша и 50 одсто наставе спорног предмета из разреда у коме му је закључена јединица.

Ученицима који су регуларно (без превођења) завршили осми разред, као и по постојећој структури образовања, следи полагање тестова из српског језика, математике и теста опште информисаности, што представља пријемни испит за упис у једну од претходно назначених средњих школа.

----------------------------------------------

Кризни период у петом разреду

Колико је проблем „понављача” појава којој се не придаје велики значај, говори и податак да је прво велико истраживање на ту тему урађено 2011. године и то после 30 година „празнине у литератури”, захваљујући истраживачу Душици Малинић из Института за педагошка истраживања. Резултати су показали да је међу популацијом неуспешних ђака више дечака него девојчица, да је кризни период у петом и шестом разреду и да највише понављача има у машинској и струци обраде метала, а најмање у природно-математичкој струци. Они углавном долазе из сиромашних породица у којима је више од троје деце. Просветне власти процењују да сваке године на поправни иде око 20.000 деце.