Диковићева изјава покренула полемику о војном року

Изјава начелника Генералштаба ВС генерала Љубише Диковића да грађани Србије све чешће траже враћање редовног служења војног рока, изазвала је полемике у јавности о томе да ли се поново враћа обавезно служење војске, али и својеврстан деманти Министарства одбране. „Трајно стратегијско опредељење којим се професионализује Војска Србије искључује разматрање и постављање на дневни ред пред државне органе питање редовног служења војног рока”, саопштило је Министарство одбране реагујући на Диковићеву изјаву.

Диковић је поменуту изјаву дао 15. марта на свечаности поводом полагања заклетве мартовске класе војника на добровољном служењу војног рока у ваљевској касарни „Војвода Живојин Мишић”, а Министарство одбране је реаговало истог дана. Специфичну тежину Диковићевој изјави даје и чињеница да је дата усред изборне тишине, дан уочи ванредних парламентарних избора.

Начелник Генералштаба је прецизирао да Војска Србије није затворила могућност редовног служења војног рока. „Ми нисмо затворили ту могућност и свакако да ћемо наћи начина да младе људе обучимо како да се понашају у ситуацијама опасним по њихов живот и околину”, рекао је Диковић и напоменуо да ће током 2014. бити примљено 1.800 особа на служење војног рока.

Министарство одбране је одмах реаговало, поручујући да се не разматра редовно служење војног рока. „Враћање на концепт обавезног служења војног рока искључило би припаднике Војске Србије из могућности учешћа у евроинтеграцијама и мировним мисијама широм света, за шта већ добијамо признања, као и у даљем повећању оперативне спремности за извршење свих војних задатака”, наведено је у саопштењуминистарства.

Из извора блиских Министарству одбране, за „Политику” појашњавају да није реч о полемици, већ само о појашњењу изјаве генерала Диковића.

– Нико не поставља питање поновно увођење редовног служења војног рока. Министарство је својим саопштењем само желело да избегне било каква слободна тумачења изјаве генерала Диковића. Јер, велико је интересовање за добровољно служење војног рока, па је министарство желело да те две ствари јасно разграничимо.

Треба подсетити да редовно служење војног рока, заправо, никада није укинуто, ова „могућност није затворена” заувек, већ је само „суспендована” у време министра одбране Драгана Шутановца. Међутим, у појединим реакцијама у јавности, истиче се да је одлука министарства о „трајном стратегијском опредељењу” којим се искључује редовно служење – штетна, с обзиром на то да и даље постоје озбиљне потенцијалне безбедносне претње у окружењу.

Критикује се и објашњење да би редовна регрутација угрозила евроинтеграције и учешће Србије у мировним мисијама, посебно имајући у виду да су се грађани Аустрије, чланице ЕУ, референдумски изјаснили за служење војног рока, а ова држава је изузетно активна у мировним мисијама. А да је, рецимо, чланица НАТО-а Норвешка, увела обавезно служење војног рока и за жене.

Генерал-потпуковник у пензији Љубиша Стојимировић, председник скупштине Клуба генерала и адмирала Србије, који је у време НАТО агресије био начелник Штаба и заменик команданта Треће армије генерала Небојше Павковића, истиче да је дух једног народа у поштовању традиције.

– Тај дух може да се гаси постепено, одлуком да нам не требају млади људи који ће бар неке основне ствари научити у војсци. Тамо се учи и историја једног народа, не само оружје и заштитна средства. Подржавам генерала Диковића, једног од најбољих и најспособнијих српских генерала, у његовој замисли да треба рештити питање одбрамбеног образовања младих, како би сутра могли да заштите себе и друге грађане – наводи Стојимировић који је био начелник Војне академије у време када је Диковић био на челу сектора студената копнене војске.

  Ми смо, као СФРЈ, имали најјачи одред под заставом УН на Синају, подсећа Стојимировић.

– Тада нисмо имали професионалну војску, већ војнике на одслужењу војног рока, који су изабрани по критеријуму квалитета. И друго, 1999. за време НАТО агресије, 78 дана ову земљу су бранили војници на одслужењу војног рока. Ми не знамо какве све ситуације можемо да доживимо, као што нисмо нисмо знали шта ћемо доживети 1999. године. Да нисмо имали 400.000 обучених војника, да ли бисмо издржали 78 дана агресије? Да смо имали 20.000 или 30.000 професионалаца, поклекли бисмо за три до четири дана, како је НАТО и планирао – истиче генерал Љубиша Стојимировић.

------------------------------------------------------------------------

Радић: цивилно служење уништило војну обавезу

Војни аналитичар Александар Радић сматра да нема полемике око враћања војног рока. „Присталица сам служења војног рока и искрено ми је жао што је укинут, али треба истаћи да је у последњих двадесетак година снага ове обавезе била ослабљена. Са увођењем цивилног служења, задат је завршни ударац идеји војне обавезе. У овом тренутку не постоји директна безбедносна претња и нема ниједног индикатора да Министарство одбране преиспитује свој став према служењу војног рока. Концепт професионалне војске је зацементиран”, објашњава Радић.