Биста без главе ничија брига

Ужице – Пред улазним вратима зграде ужичке Техничке школе већ више од деценије стоји споменик без главе. Заправо, камени постамент на коме пише „Радоје Марић (1920–1941)”. Пролазе сваки дан овим прометним школским тргом основци, средњошколци, студенти, професори, остали грађани... Годинама такав обезглављен споменик гледају.

Није сад можда ни важно да је Радоје Марић, чије име је ова школа дуго носила, био предратни скојевац који је млад страдао у сукобу с жандармима приликом демонстрација јануара 1941. у Ужицу. Он или ма ко други, коме је споменик у неко време стављен, заслужује барем главу да носи. Или да се, ако та личност није „у моди“, и постамент одатле склони.

Где је бронзана глава са споменика, питали смо Драгана Туцаковића, директора Техничке школе. „Код нас у школском магацину“, одговара директор. Па што је не ставите да споменик буде цео или постамент не склоните, питамо даље. „Препустили смо надлежнима задуженим за споменике да о томе они одлуче“, додаје Туцаковић, па објашњава:

– Пре више година приметили смо да је овај споменик пред школом био оштећен. Глава од постамента тада само што се није одвалила. Да главу неко не однесе, скинули смо је и ставили у магацин у приземљу школе. Она је ту још увек.

По директоровим речима, раније су у школу долазили неки људи, представивши се да су задужени за бригу о споменицима. Туцаковић им је, како каже, рекао да школа стоји на располагању за сваку одлуку о томе, прихватиће како реше надлежни. – Ми као школа нисмо овлашћени да нешто ту предузмемо. И нама смета што је споменик некомплетан. Позивамо надлежне да реше овај проблем, сваку одлуку ћемо поздравити – напомиње директор Техничке школе.

А надлежност за овдашње споменике је у опису послова Завода за заштиту споменика из Краљева, али овлашћења има и Народни музеј Ужице. Овај музеј се, уз остало, бави одржавањем споменика на подручју града, и то обично по предлозима градске управе. Садашњи директор тог музеја Никола Гогић, радећи на разним функцијама, већ три деценије је ангажован на бризи о споменицима.

– Знам за проблем са спомеником Радоју Марићу пред Техничком школом. Људи из музеја долазили су у школу, упозоравали директора Туцаковића да главу треба вратити на постамент, али без резултата. Макар тој стручној школи, где овај посао лако могу да одраде у својим радионицама, нису за то потребна нека улагања. Уосталом, кад су могли главу са споменика да скину, зашто је и не врате – каже Гогић.

Он подсећа да је у периоду скидања Радојеве главе, пре више од деценије, овде тада снажан био политички талас у коме су скидане комунистичке бисте. – Могу само да кажем да је јадан народ који склања или оштећује своје споменике. А посебно оне пред васпитно-образовним установама, да млади годинама гледају како се односимо према прошлости. У сваком случају, представници музеја ће доћи у Техничку школу кад год нас из школе позову, да обаве стручни надзор споменика Радоју Марићу и да се глава врати на постамент – обећава директор музеја у Ужицу.