Добар „Мајкрософту”, нама не ваља

Ужице – Зашто златиборски мермер, природни камен којим су пре шест година пословне зграде чувеног „Мајкрософта” у Сијетлу облагане, не ваља за наша здања која држава гради? То питање ових дана јавно поставља, а челнике државе писмом о овоме упознаје, Драган Милојевић, директор ужичког „Златибор мермера”. Фирме која једва опстаје, упркос томе што се квалитет њеног камена из три овдашња каменолома (Каленић, Сирогојно, Скржути) у свету годинама препознаје.

Повод за овај Милојевићев вапај, како он каже, јесте веома тешко стање у некад моћној привредној грани експлоатације и прераде мермера, која је спала само на његову онемоћалу фирму. – Драматично је то што се држава Србија, као највећи инвеститор преко фондова разних општина, а највише Београда, труди да ову грану осуши. Само на београдском пројекту стадиона Ташмајдан већ две године се упиње да новац за облагање добију инострани произвођачи мермера, а не ми, без обзира што је наш камен тражене беж боје из каменолома Скржути под Златибором бољи. Као да по сваку цену паре за ту намену треба да изађу из наше земље, те да се ништа домаће не купује чак ни када ценом и квалитетом одговара – каже огорчено Милојевић.                   

Говорећи о тим пословима око облагања Ташмајдана, он оптужује оне што одлучују да су најпре хтели да прогурају хрватски камен са Брача. – Тај је лошијег квалитета од златиборског и није за наше климатске услове. Његова базна цена јесте на нивоу нашег, али у понуди за уградњу на Ташмајдану изађе два пута скупље. Пошто то није прошло, јер сам покренуо кривични поступак за корупцију, сад пошто-пото хоће паре да дају Кинезима. Кинески гранит је механички квалитетнији, али естетски ни до колена златиборском мермеру. Наша држава се, тако, према нама маћехински односи, не даје нам послове, а притиска нас големим дажбинама – додаје директор.

Власник „Златибор мермера” је већ седму годину Италијан Пјеро Занела, трећа генерација врсних каменорезаца из Вероне. Током његовог газдовања ово предузеће је имало послове у иностранству, али мало домаћих. – Црвеним и беж златиборским мермером обложили смо зграде „Мајкрософта” у Сијетлу. Такође и цео Андрићград Емира Кустурице. Беж мермером из Скржути. У Дубровнику смо „плавим током” радили луксузни хотел „Дубровник де лукс”. Имали смо још неколико лепих послова у свету. Али држава нам код куће ништа не да. Зато је наша фирма, у којој је остало 25 радника, сада у пословним тешкоћама, једва крај с крајем састављамо? Власник Занела годинама упумпава свеже паре из иностранства за елементарне потребе фирме, али већ јењава и његов ентузијазам. Ово није само питање опстанка предузећа, него и ове привредне гране. Ако је осушимо, онда ћемо имати ефекат закаснеле памети и широко поље за цветање туђих привредних грана с нашим заливањем – упозорава Драган Милојевић.

Б. Пејовић             

-----------------------------------------------------------------------

Велики увоз – мали извоз

Председник пословног удружења „Камен Србије” Зоран Ђајић каже да прoизводња камена у Србији из године у годину пада. „Не постоје прецизни подаци о производњи, извозу и увозу камена, али су процене да се годишње увезе између 30.000 и 35.000 тона, док је извоз практично занемарљив”, рекао је Ђајић. Он је додао да је прошле године извоз био нешто већи, али да је то зато што се градио Сочи, где су наше фирме изводиле радове, а онда је камен довожен у Србију, дорађиван, а потом извезен у Русију.

Према речима Ђајића, највише се увозе гранити, и то пре свега црни за надгробне плоче, али и други камен, око 200 различитих производа, који се користе у грађевинарству.

Танјуг