Крај у првој фарми Шумадије

Чачак – Привредни суд у Чачку отворио је јуче стечајни поступак над предузећем „Пантомаркет Сточар“ и то је пословни крај највеће фарме у Шумадији. Последња шанса за опстанак власнику и колективу била је пружена пре две године, усвајањем плана реорганизације, али је и она отишла у неповрат.

– План се не спроводи, жиро-рачун је у блокади од јула прошле године, делатност угашена, струја искључена и предузеће није у могућности да одговори будућим обавезама – саопштио је јуче на рочишту Милутин Обрадовић, који је одређен за стечајног управника.

Он је обавестио неке од укупно 14 запослених који су дошли у Суд, да имају рок од 30 дана како би се пријавили Националној служби запошљавања.

Овакав исход је очекиван јер је дојучерашњи власник предузећа, Панто Вучуровић из Бијеле код Херцег Новог, још 26. новембра прошле године јавио да је над матичним друштвом „Пантомаркет“ у Црној Гори отворен стечај. „Због тога ’Сточар’ више није у могућности да реализује послове извоза предвиђене планом реорганизације нити да наплати потраживања која има према матичном друштву, што је довело до колапса пословања и обуставе свих плаћања“, наведено је у обавештењу упућеном Привредном суду у Чачку.

Кланица у Чачку изграђена је још 1903. године и крајем прошлог столећа пословала је у саставу овдашњег „Сточара“ који је, са 260 запослених, био највећи извозник меса из СФРЈ товећи са кооперантима и по 12.000 јунади годишње. Предузеће је 2004. године доспело на ивицу гашења, али је Панто Вучуровић одлучио да најпре купи кланицу за 194.000 евра и настави да улаже новац у програм „од њиве до трпезе“, и одавде извози месо, мрс и сточну храну у Црну Гору. Он је, после кланице у граду, убрзо купио и фарму „Сточара“ у Мрчајевцима капацитета 2.300 јунади у турнусу, највећу у Шумадији, као и млекару у Здравчићима код Пожеге. „Пантомаркет Сточар“ се ширио улажући и у друга предузећа, па је у чачанским „Житопромету“ и Ветеринарској станици „Чачак“ имао по 70 одсто власништва, у „Експорту“ из Ратине и „Батерс пром“ из Београда 100 одсто, и 73 процента у млину „Напредак“ у Великој Греди.

Међутим, крајем 2008. године дошло је до пада прихода због светске кризе а у следећој години власник је преинвестирао па се појавила финансијска неравнотежа. Наиме, „Пантомаркет Сточар“ био је јемац својих поменутих предузећа, која нису могла да отплаћују обавезе. Зато је 5. јануара 2010. године најпре АИК банка блокирала рачуне „Сточара“ а затим су то учиниле и остале банке.

Уследио је припремљени план реорганизације, изгласан од стране поверилаца у Новом Суду 30. априла 2012. Тада су обавезе предузећа већ износиле 1,32 милијарди динара, при чему су главни повериоци били Банка Интеза (560 милиона) и Агенција за осигурање и финансирање извоза (147 милиона).

Укупна имовина „Сточара“, тим документом, процењена је на 752 милиона динара, уз 21 милион потраживања и 113 милиона акција у другим фирмама. То је износило 886,8 милиона или тек 67 одсто свих обавеза према повериоцима, који су проценили да ће боље проћи уколико дају глас да предузеће настави рад кроз план реорганизације, уместо банкротства као другог решења. Али, од тога не беше ништа.

Колектив је 2009. године имао 73, а у часу доношења плана 41 радника. „Пантомаркет Сточар“ је донедавно поседовао савремену кланицу у Чачку, на обали Западне Мораве, дневног капацитета 80 јунади и 150 свиња. Међутим, радници тврде да је велики део те опреме, непосредно пре увођења стечаја, преузела једна кланица из околине Краљева, у поступку судског извршења на основу потраживања према „Сточару“ од 1,2 милиона динара.

Г. Оташевић