Номадизам Бреде Бебан

Изложба „Бреда Бебан: Let’s call it love” (Назовимо то љубављу), коју организују Културни центар Београда и Музеј савремене уметности Војводине, у сарадњи са порталом „Seecult”, отвара се 3. априла у 19 сати у неколико простора КЦБ-а – Ликовној, Артгет галерији и Подруму.

И то управо тридесет година након прве самосталне изложбе ове уметнице у нашем граду. Целовит преглед фотографских, видео и филмских радова насталих током последње деценије њеног живота у егзилу, у Великој Британији, где је отишла из ратом узбуркане Југославије и где је преминула 2012, подсетиће на жену коју памтимо као истакнуту југословенску и европску савремену уметницу, ствараоца посебног израза и фокуса, о чијем је раду критика често говорила као о посебној врсти културног номадизма.

О њему, Бранко Франчески, независни кустос и организатор неколико њених изложби, говори као о критици и супротстављању доминацији, а нарочито оној родној, која у глобалној цивилизацији не познаје границе.

– Будући да већ готово три деценије нисмо видели њене слике и да оно што моја генерација зна о њеним перформансима потиче из извора као што је ликовна критика, с ове дистанце и по сећању, њени радови су општа питања људског постојања и културолошког наслеђа изражавали симболичким говором визуалних знакова и кодова. И оно што је стварала у такозваној медијској уметности бави се истим питањима, кроз индивидуалност својих протагониста, њихове емотивне успоне и падове, страсти и разочарања – објашњава Бранко Франчески. Да поменемо неке од радова на поставци.

Ту ће бити серија фотографија „I lay on the bed waiting for his heart to stop beating” (2000), коју је Бреда Бебан снимила са својим уметничким и животним партнером Хрвојем Хорватићем (1958–1997) и циклус „Arte vivo” (2008–2011), инспирисан ауторкином маштом из детињства и перформансом „Vivo dito” аргентинског уметника Алберта Грека из 1962. године. Биће приказани и филмови, међу њима „My funeral song” (2008–2010), у чијем су средишту Бредини пријатељи који антиципирају властиту смрт, „Beautiful exile” (2003), са портретима пет жена пре, за време и после оргазма, инспирисан делима Рајнера Марије Рилкеа и Роберта Бресона.

Посетиоци ће видети и „The most beautiful woman in Gucha” (2006), сада у колекцији музеја Тејт модерн, снимљен на Драгачевском сабору у Гучи, који је Бреда Бебан редовно посећивала. Управо овај видео наш саговорник посебно истиче: – Због глобалног успеха и несвакидашње методе стварања филмске чаролије њеном деконструкцијом, свакако треба истаћи „Најлепшу жену из Гуче”. То је видео у трајању од шест минута, који, по мом искуству, публика без престанка гледа сат и по.

Говорећи у целини, треба рећи да је реч о изванредном избору радова који ће београдску публику одлично информисати о њеном стваралаштву у том последњем раздобљу – додаје Франчески, наводећи и то да је Бреда Бебан на интернационалну сцену успешно изнела горко-слатке емотивне аспекте живота на Балкану, што је полазиште које ју је издвајало од осталих уметника на англосаксонском подручју.

Рођена је 1952. године у Новом Саду, одрастала Скопљу, а Уметничку академију (сликарство) завршила у Загребу, где је и живела до напуштања земље 1992. Своја је дела излагала је у најпознатијим институцијама савремене уметности у свету, као што су Тејт модерн у Лондону, Музеј модерне уметности у Њујорку и Музеј краљице Софије у Мадриду.

Предавала је мултимедије на Уметничкој академији у Стокхолму и престижном Халам универзитету у Шефилду, а била је и кустос у неколико великих пројеката. За свој рад добила је многобројне награде. Изложба ће имати велики број пратећих програма, а током лета преселиће се у МСУ Републике Српске у Бањалуци.

М. Димитријевић