Nomadizam Brede Beban

Izložba „Breda Beban: Let’s call it love” (Nazovimo to ljubavlju), koju organizuju Kulturni centar Beograda i Muzej savremene umetnosti Vojvodine, u saradnji sa portalom „Seecult”, otvara se 3. aprila u 19 sati u nekoliko prostora KCB-a – Likovnoj, Artget galeriji i Podrumu.

I to upravo trideset godina nakon prve samostalne izložbe ove umetnice u našem gradu. Celovit pregled fotografskih, video i filmskih radova nastalih tokom poslednje decenije njenog života u egzilu, u Velikoj Britaniji, gde je otišla iz ratom uzburkane Jugoslavije i gde je preminula 2012, podsetiće na ženu koju pamtimo kao istaknutu jugoslovensku i evropsku savremenu umetnicu, stvaraoca posebnog izraza i fokusa, o čijem je radu kritika često govorila kao o posebnoj vrsti kulturnog nomadizma.

O njemu, Branko Frančeski, nezavisni kustos i organizator nekoliko njenih izložbi, govori kao o kritici i suprotstavljanju dominaciji, a naročito onoj rodnoj, koja u globalnoj civilizaciji ne poznaje granice.

– Budući da već gotovo tri decenije nismo videli njene slike i da ono što moja generacija zna o njenim performansima potiče iz izvora kao što je likovna kritika, s ove distance i po sećanju, njeni radovi su opšta pitanja ljudskog postojanja i kulturološkog nasleđa izražavali simboličkim govorom vizualnih znakova i kodova. I ono što je stvarala u takozvanoj medijskoj umetnosti bavi se istim pitanjima, kroz individualnost svojih protagonista, njihove emotivne uspone i padove, strasti i razočaranja – objašnjava Branko Frančeski. Da pomenemo neke od radova na postavci.

Tu će biti serija fotografija „I lay on the bed waiting for his heart to stop beating” (2000), koju je Breda Beban snimila sa svojim umetničkim i životnim partnerom Hrvojem Horvatićem (1958–1997) i ciklus „Arte vivo” (2008–2011), inspirisan autorkinom maštom iz detinjstva i performansom „Vivo dito” argentinskog umetnika Alberta Greka iz 1962. godine. Biće prikazani i filmovi, među njima „My funeral song” (2008–2010), u čijem su središtu Bredini prijatelji koji anticipiraju vlastitu smrt, „Beautiful exile” (2003), sa portretima pet žena pre, za vreme i posle orgazma, inspirisan delima Rajnera Marije Rilkea i Roberta Bresona.

Posetioci će videti i „The most beautiful woman in Gucha” (2006), sada u kolekciji muzeja Tejt modern, snimljen na Dragačevskom saboru u Guči, koji je Breda Beban redovno posećivala. Upravo ovaj video naš sagovornik posebno ističe: – Zbog globalnog uspeha i nesvakidašnje metode stvaranja filmske čarolije njenom dekonstrukcijom, svakako treba istaći „Najlepšu ženu iz Guče”. To je video u trajanju od šest minuta, koji, po mom iskustvu, publika bez prestanka gleda sat i po.

Govoreći u celini, treba reći da je reč o izvanrednom izboru radova koji će beogradsku publiku odlično informisati o njenom stvaralaštvu u tom poslednjem razdoblju – dodaje Frančeski, navodeći i to da je Breda Beban na internacionalnu scenu uspešno iznela gorko-slatke emotivne aspekte života na Balkanu, što je polazište koje ju je izdvajalo od ostalih umetnika na anglosaksonskom području.

Rođena je 1952. godine u Novom Sadu, odrastala Skoplju, a Umetničku akademiju (slikarstvo) završila u Zagrebu, gde je i živela do napuštanja zemlje 1992. Svoja je dela izlagala je u najpoznatijim institucijama savremene umetnosti u svetu, kao što su Tejt modern u Londonu, Muzej moderne umetnosti u Njujorku i Muzej kraljice Sofije u Madridu.

Predavala je multimedije na Umetničkoj akademiji u Stokholmu i prestižnom Halam univerzitetu u Šefildu, a bila je i kustos u nekoliko velikih projekata. Za svoj rad dobila je mnogobrojne nagrade. Izložba će imati veliki broj pratećih programa, a tokom leta preseliće se u MSU Republike Srpske u Banjaluci.

M. Dimitrijević